Zagreb negira policijsko nasilje
16. avgust 2018.
Iz grupe migranata koji u dugom redu čekaju na hranu prilazi muškarac srednjih godina, skida majicu i pokazuje leđa prekrivena modricama i podlivima. Taj prizor u šatorskom naselju u Velikoj Kladuši izgleda poznato. Slike povreda ovog Alžirca dva dana ranije proširile su se društvenim mrežama uz objašnjenje da je to rezultat tretmana hrvatske policije.
Izbeglice koje se nalaze na severozapadu Bosne i Hercegovine, odakle pokušavaju da uđu na teritoriju Evropske unije, uglavnom novinarima prvo pričaju o hrvatskoj policiji. Žale se na premklaćivanje i ponižavanje, oduzimanje novca, uništavanje telefona, uskraćivanje mogućnosti traženja azila i da ih, na kraju, policajci teraju da se kroz šume vrate u BiH. Neki prilaze i pokazujući povrede mole da pišemo o tome „kako bi Evropa znala šta se dešava“.
Fotografije pretučenog muškarca iz Alžira prvo je na društvenim mrežama objavila humanitarna organizacija No Name Kitchen. Volonteri ove organizacije rade s izbeglicama u Šidu i Velikoj Kladuši obezbeđujući im hranu, pokrivače, odeću i tuševe. Takođe, deo su mreže koja izveštava o nasilju policije nad migrantima na Balkanskoj ruti.
Nasilje kao deo nove evropske politike?
Na internet stranici ove mreže (borderviolence.eu) od početka 2017. godine dokumentovano je oko 200 slučajeva policijskog nasilja na granicama između Srbije i Hrvatske, Srbije i Mađarske, te BiH i Hrvatske. „Imamo jedan ili dva nova slučaja svakog dana. Nemamo ni kapaciteta da zabeležimo sve“, kaže Mark Pratlusa iz No Name Kitchen za DW.
„Nasilje se dešava sistematski i to možete videti svaki dan ako odete u izbeglički kamp i samo pitate. Juče smo bili na autobuskoj stanici, gde je nakon povratka iz Hrvatske spavalo 25 ljudi, od čega je njih 14 prebijeno, neki s polomljenim rebrima“, tvrdi on.
Migranti vraćeni na teritoriju BiH tvrde da se hrvatska policija ponaša brutalno. Jedna 47-godišnja Iranka s vidljivim povredama na licu, rukama i nogama, kaže da su policajci udarali nju i njenog 14-godišnjeg sina bez ikakvog razloga. Takođe su im oduzeli novac, telefone i laptop.
„Tokom protekle dve nedelje zabeležili smo 17 slučajeva nasilnog vraćanja žena iz Slovenije i Hrvatske nazad u Bosnu, od čega je gotovo polovina slučajeva uključivala i maloletnike“, navodi se u izveštaju organizacije Are You Syrious.
Situaciju s nasilnim proterivanjem migranata u poslednje dve godine prati i Inicijativa za podršku izbeglicama „Dobrodošli“ koja okuplja više od 60 organizacija civilnog društva u Hrvatskoj. Emina Bužinkić iz ove Inicijative za DW kaže da su se prvi slučajevi policijskog nasilja nad izbeglicama desili na granici sa Srbijom početkom 2017. godine.
„Pri tom, izuzev nasilja, treba istaći da hrvatska policija onemogućava izbeglicama pristup azilu pri čemu krši sopstvene ustavne i zakonske odredbe, te međunarodno humanitarno pravo“, ističe Bužinkić.
Zaokret hrvatske policije u postupanju s migrantima – od pomaganja tokom 2015. godine do nasilnih vraćanja dve godine kasnije – u Inicijativi Dobrodošli vide kao rezultat novog evropskog režima migracija. Sada su, kaže naša sagovornica, trend zatvaranja, deportacije i izbacivanja migranata. „Bez svake sumnje radi se o sistematskom nasilju nad izbeglicama koje hrvatska policija sprovodi, a koje proizlazi iz dogovorenog evropskog režima“, uverena je Bužinkić.
Hrvatska policija: nema upotrebe sile
Iz ove inicijative su tokom prošle godine podneli i dve prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova Hrvatske u kojima su dokumentovali desetine slučajeva nasilnog proterivanja migranata. „Sastajali smo se s timom koji je radio na istraživanju slučajeva koji su se pojavili, slali i donosili dodatne dokaze poput fotografija povreda ili medicinske dokumentacije, međutim, od istog ogranka MUP-a nismo čuli ništa već više od godinu dana“, kaže Bužinkić.
Za DW su iz Ministarstva unutrašnjih poslova u Zagrebu odgovorili da „u svim dosadašnjim slučajevima proveravanja primljenih informacija o fizičkom nasilju policajaca nad migrantima ili oduzimanja njihove imovine nije zabeležena upotreba sredstava prisile“, da se poštuju osnovna prava i dostojanstvo migranata te im se omogućava pristup sistemu međunarodne zaštite.
„Republika Hrvatska s Bosnom i Hercegovinom ima aktivan i uspešan readmisioni sporazum na osnovu kojeg se u BiH vraćaju osobe koje su ilegalno ušle iz BiH“, odgovaraju iz hrvatskog MUP-a na naše pitanje o (ne)zakonitim vraćanjima migranata. Iz ovog ministarstva su nam dali podatke da je u prošloj godini uhvaćeno 4.808 osoba u nezakonitom prelasku državne granice, a u prvih sedam meseci ove godine 3.172 osobe.
Međutim, nije nam odgovoreno koliko je takvih osoba vraćeno u BiH na osnovu sporazuma o readmisiji. Podaci nadležnog ministarstva u BiH pokazuju da je ova zemlja do kraja jula primila tek nešto više od 300 osoba na osnovu readmisije iz Hrvatske, a sam ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić je rekao da „bilateralni sporazumi o readmisiji u praksi uopšte ne funkcionišu“.
Kako do istine?
Peter Van der Auferert, šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u BiH, kaže da i njegovi ljudi na terenu čuju iste priče, ali da je nemoguće proveriti tačnost tih navoda. „Takođe znam za nasilje među migrantima. Kada migranti imaju povrede, ponekad je teško da se bez odgovarajuće istrage ustanovi gde su one nastale.“
Iz Inicijative Dobrodošli predlažu da hrvatska policija omogući nevladinim aktivistima pristup granici. „Civilni nadzor granice omogućava licima koja nisu vojno-policijske strukture da nadziru rad granične policije duž granice i osiguraju nesmetano prijavljivanje kršenja ljudskih prava i sloboda“, objašnjava Emina Bužinkić.
Zahtev za civilnim nadzorom granice im je jednom odbijen zbog bezbednosnih razloga. „Nikada nije detaljno objašnjeno o kojim se bezbednosnim razlozima radi“, kaže ona.
Uspostavljanje aktivističkog monitoringa nad policijskim procedurama na granici omogućilo je većem broju migranata da zatraže azil u Sloveniji, gde im je to pravo takođe bilo sistematski negirano, tvrdi Andrej Kurnik, docent i istraživač na Fakultetu za društvene nauke u Ljubljani. „Ali na osnovu primera ljudi koji su uspeli da podnesu zahtev za azil u poslednjoj nedelji, za sada je nemoguće utvrditi da je policija prestala da protivzakonito vraća izbeglice hrvatskoj policiji“, kaže Kurnik za DW.
On smatra da je princip ucenjivanja koji postoji u EU pravi uzrok brutalnosti slovenačke i hrvatske policije. „Slovenija protivzakonito vraća izbeglice zbog pretnji severnijih zemalja EU, kao što je Austrija, da će zatvoriti granicu sa Slovenijom. A Slovenija ucenjuje Hrvatsku, koja želi da postane članica Šengena. Najveći ekscesi hrvatske policije nad izbeglicama su počeli posle pretnje iz Ministarstva unutrašnjih poslova Slovenije da će preduzeti drastične mere ako Hrvatska ne uradi više na zaustavljanju izbeglica“, podseća Kurnik.
Dok nevladini aktivisti uzrok nasilja nad migrantima na granicama Evropske unije vide u njenom vrhu, sami migranti se nadaju da će nasilje prestati kad „Evropa sazna šta se dešava“.