Zajednička istorija, tumačenja - različita

Nikada se ne dešava da se na utakmicama rumunske fudbalske lige spontano zapeva državna himna. Gotovo nikada! Veliki izuzetak je zabeležen na utakmici između najuspešnijeg rumunskog tima, Steaue iz Bukurešta, i gostujuće ekipe Kluža. Grad Kluž je do kraja Prvog svetskog rata pripadao Mađarskoj – 1907. su ga osnovali železnički radnici. Posle rata, kada je Transilvanija postala rumunsko državno područje, taj klub je tavorio među drugorazrednim ekipama. Ali, u 21. veku se ta situacija naglo promenila. Jedan vispreni biznismen, pripadnik mađarske manjine u Rumuniji, kupio je klub i napravio od njega prvaka države. To je bio šok za favorizovanu Steauu, tim koji je osnovan 1947. kao armijska ekipa za vreme sovjetske okupacije s namerom da postane simbol uspeha komunističkog režima.

Rumunija i Mađarska imaju česte susrete na sportskim terenima. Međusobni odnosi većine sportista i sportskih fukcionera dve zemlje potpuno su normalni, baš kao što je normalan i sportski duh svake utakmice timova dve zemlje. No, atmosfera koja prati takve susrete je često uzavrela. Štampa u Bukureštu i Budimpešti donosi provokativne naslove, a ponekad i političari daju nacionalistički obojene izjave. Točak istorije se u takvim prilikama vraća čitavo stoleće unazad.

Suprotna tumačenja

Jedna od posledica Prvog svetskog rata bila je povlačenje novih granica u srednjoj i istočnoj Evropi. Trijanonskim sporazumom, Mađarskoj su oduzete dve trećine teritorije, najvećim delom – u korist Rumunije. Gubitak Transilvanije je za Mađarsku, kao što je to rekao britanski diplomata Brajan Kartledž, bio „Najveća katastrofa posle poraza u Mohačkoj bici 1526.“ Tom temom je i u Rumuniji obeležena kultura sećanja na Prvi svetski rat, smatra rumunski istoričar i novinar George Damjan: „Pažnja je i danas usredsređena na unutrašnje probleme Austrougarske monarhije, pre svega na mere koje je vlada u Budimpešti preduzimala u cilju etničke asimilacije manjina - Rumuna, Srba, Čeha, Slovaka i drugih.“

Iz tog razloga, na Prvi svetski rat se gleda kao na rat za nacionalno oslobođenje, kaže Damjan. To je parametar koji i sto godina po početku tog rata dominira rumunskom istoriografijom. Ona često ignoriše međunarodni kontekst i prave uzroke koji su doveli do izbijanja tog rata. Na atentat Gavrila Principa se gleda sa simpatijama. „Svako rumunsko shvatanje Prvog svetskog rata je u suprotnosti sa mađarskim tumačenjima“, kaže rumunski istoričar za DW.

Apsurdno je verovati samo u jednu verziju...

U ovom delu Evrope, istoričari su još daleko od zajedničkog rada, smatra Lučijan Boja, jedan od najpoznatijih rumunskih istoričara. Zbog njegovih kritičkih knjiga, nacionalisti ga žestoko napadaju. I jednom razgovoru za DW Boja je rekao: „Decenijama je svaka evropska nacija imala svoju interpretaciju Prvog svetskog rata. Svako je imao sopstvene mitove i predrasude. Krajnje je vreme da se pokuša sa sintezom tih gledišta kako bi bila uspostavljena ravnoteža.“

Kao uspešan primer takve saradnje, Boja navodi nemačko-francuske udžbenike. Tako nešto je u mađarsko-rumunskim odnosima još uvek nezamislivo. Predrasude i pre svega gnev zbog patnji koje su dve strane nanele jedna drugoj, još uvek su preveliki. „Mi istoričari moramo da izbegnemo nacionalizam i mitove - a očuvamo nacionalne osobenosti obe strane. Moramo da podstaknemo međusobno razumevanje. Apsurdno je verovati da je samo jedna strana bila u pravu u užasnom ratu koji je zahvatio čitavu Evropu“, kaže rumunski istoričar.

Gavrilo Princip – heroj i terorista

Boja dodaje da je taj rat posle sloma Austrougarske doveo do velikog vakuuma moći. Nastale su mnoge, manje ili više nacionalne, države koje nisu bile u stanju da se samostalno brane od spoljne agresije: „Videli smo šta se onda desilo pre, za vreme, i posle Drugog svetskog rata... Kasnije smo nažalost morali da vidimo i dokle je odvela srpska težnja za stvaranjem nacionalnog jedinstva sa Hrvatima, Bošnjacima i drugima.“

U tom kompleksnom kontekstu, Boja vidi i dvostruku ulogu sarajevskog atentatora. Gavrilo Princip bi mogao da važi kao heroj kada bi se na njegovo delanje gledalo iz perspektive samoodređenja jedne nacije. Ali, sredstva kojima se poslužio čine njegov postupak terorističkim aktom. Kompleksni uzroci izbijanja Prvog svetskog rata ostaju veliki izazov za ovog istoričara. Činjenice se znaju, ali je njihovo tumačenje i 100 godina kasnije protivrečno. Lučijan Boja smatra da konačno mora da se pokuša sa pisanjem zajedničke evropske istorije: „Ne možemo imati zajedničku Evropu u sadašnjosti i budućnosti, a da se pri tome svaki put razdvajamo kada govorimo o prošlosti“.

Autor: Kristijan Štefanesku / sb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković