Zavisnost od Kine?
10. april 2019.
Nakon sastanka na vrhu EU-Kina u utorak u Briselu, gde su na dnevnom redu bile i brojne sporne teme, kineski premijer Li Kećijang stigao je u posetu Hrvatskoj. Tu ga očekuju daleko prijatniji sastanci. U Zagrebu će se susresti s hrvatskim državnim rukovodstvom i potpisati više bilateralnih sporazuma, a u četvrtak odlazi za Dubrovnik, gde se održava tzv. samit „16+1“. U njegovoj pratnji je i oko 400 kineskih privrednika i bankara, koji će tamo imati prilike da se susretnu s potencijalnim poslovnim partnerima iz 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope.
Interesovanje za taj susret je ogromno – toliko da je oko 200 evropskih privrednika završilo na listi čekanja jer su kapaciteti u Dubrovniku ograničeni.
Reč je o inicijativi osnovanoj 2012. godine čiji je cilj podsticanje ekonomskih odnosa između Kine i evropskih zemalja: Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litve, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke i Slovenije.
Sukob oko Novog puta svile
Za te zemlje susret u Dubrovniku sigurno je povezan s velikim očekivanjima, ali za Brisel i Berlin to je još jedan kineski pokušaj unošenja razdora u EU. Naime, dok deo Evropske unije zabrinuto prati kinesku ekonomsku ekspanziju u Evropi, 11 država-članica u tome vidi pre svega dobru priliku za dolazak do neophodnih investicija.
Jedan od tih spornih kineskih projekata koji mnogima u EU-u zadaju glavobolje jeste i tzv. Novi put svile – projekat koji je, kako je najavljeno, težak najmanje 900 milijardi dolara. Tim novcem Kina namerava da graditi puteve, pruge, gasovode, elektrane, telekomunikacione mreže, luke i aerodrome – od Azije, do Evrope i Afrike.
Veliki deo članica EU već je postigao konkretne dogovore s Pekingom, a nedavno se inicijativi priključila i Italija, kao prva članica kluba najvažnijih industrijskih zemalja sveta G7. Ta odluka Rima, u Briselu nije naišla na oduševljenje. I nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas neuobičajeno oštro je kritikovao italijanski dogovor s Kinom: „Ako neke zemlje veruju da mogu da sklapaju unosne poslove s Kinezima, doživeće čudo i jednog dana će se probuditi u zavisnosti.“
Kineski radnici na kineskom gradilištu
Brisel takođe prebacuje Kini da njene firme stvaraju nelojalnu konkurenciju na evropskom tržištu zahvaljujući velikodušnoj državnoj pomoći koju uživaju kod kuće. Pojedini stručnjaci tvrde da Novi put svile, pored dugoročnog ostvarivanja kineskog uticaja na tri kontinenta, ima i jedan kratkoročni cilj: rešiti se sopstvene prekomerne proizvodnje betona i čelika. Mnogi u tome vide i tajnu kineskog uspeha na tenderima, poput onoga za izgradnju Pelješkog mosta (naslovna fotografija) u Hrvatskoj: jeftini materijal dovozi se od kuće.
Osim materijala, Kina na svoja gradilišta u Evropi doprema i sopstvene radnike. Tako će, prema informacijama iz „Hrvatskih cesta“, većina od 400 do 650 potrebnih radnika stići iz Kine.