Završetak najdužeg haškog suđenja
29. novembar 2017.
Osudivši Ratka Mladića, komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) na doživotni zatvor, Haški tribunal je prošle sedmice izrekao svoju posljednju prvostepenu presudu. Ove sedmice završiće svoju misiju izricanjem drugostepene pravosnažne presude šestorici lidera Herceg-Bosne zbog zločina nad Bošnjacima i pokušaja prekrajanja države Bosne i Hercegovine.
Prvostepene presude
Da podsetimo, prvostepeno suđenje u tom predmetu počelo je u aprilu 2006. godine, a izvođenje dokaza okončano je u maju 2010. Završne reči održane su deset meseci kasnije, a na presudu se zatim čekalo duže od dve godine. Pretresno veće kojim je predsedavao francuski sudija Žan-Klod Antoneti, u maju 2013. godine osudilo je bivšeg premijera Herceg-Bosne Jadranka Prlića na 25 godina zatvora, ministra odbrane Brunu Stojića i komandant Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Slobodana Praljka i Milivoja Petkovića na po 20, komandant vojne policije Valentina Ćorića na 16, a šefa Kancelarije za razmenu zarobljenika Berislava Pušića na deset godina zatvora.
Pročitajte još: Šta je važno Zagrebu?
Prvostepenom presudom potvrđeno je da su počinjeni svi zločini iz optužnice protiv bivših lidera Herceg Bosne, od formiranja Hrvatske zajednice Herceg-Bosna (HZ HB) u novembru 1991. godine, do kraja sukoba HVO i Armije BiH u aprilu 1994. godine u osam bosanskohercegovačkih opština – Mostaru, Prozoru, Gornjem Vakufu, Jablanici, Čapljini, Ljubuškom, Varešu i Stocu.
„Najmoćnije ljude u projektu Herceg Bosne“, kako ih je nazvao tužilac Kenet Skot, Pretresno veće proglasilo je odgovornima za zločine kakvi su bili u Stupnom Dolu, logorima Dretelj i Heliodrom (kod Mostara) ili u samom Mostaru koji su počinjeni s ciljem da se „Bošnjaci i drugi, koji nisu Hrvati, politički i vojno potčine, etnički očiste i zauvek uklone“ s područja koja su proglašena Herceg-Bosnom.
Veće je u presudi utvrdilo da je sukob HVO i Armije BiH bio međunarodnog karaktera jer su u njemu učestvovale snage Hrvatske vojske (HV), a Republika Hrvatska je imala kontrolu nad svim vojnim komandantima i civilnim vlastima Herceg-Bosne.
Sudije su takođe konstatovale da su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, uz bivše lidere Herceg-Bosne, bili i bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko. Njihov zajednički cilj je, prema presudi, bilo uspostavljanje dela hrvatske države na teritoriji Bosne i Hercegovine, u granicama nekadašnje hrvatske banovine iz 1939. godine. Šestorica optuženih bili su, prema presudi, među „arhitektama tog projekta“.
Žalbeni postupak
Na presudu, napisanu i obrazloženu na više od 2.600 strana, žalili su se i tužba i odbrana. Žalbeni postupak potrajao je gotovo četiri i po godine i pribavio tom procesu obeležje najdužeg suđenju u istoriji Haškog tribunala. Žalbena rasprava najzad je održana u martu ove godine.
Dva osnovna pitanja oko kojih su se lomila koplja tužbe i odbrane u prvostepenom postupku, u suštini su ostala ista i u žalbenoj raspravi. Prvo je da li su šestorica optuženih bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, kao jednog od najtežih vidova krivične odgovornosti po statutu Haškog tribunala, i, drugo, da li je sukob jedinica Armije Bosne i Hercegovine i HVO bio međunarodni, jer su u njega, prema optužnici i presudi, bili umešani Hrvatska i Hrvatska vojska.
Pročitajte još: Kraj Haškog tribunala
Tvrdeći da su optuženi bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata i da je pomenuti sukob bio međunarodnog karaktera, čemu sudije u prvostepenom postupku nisu dale odgovarajuću težinu, tužioci su u žalbi faktički zatražili udvostručenje kazni svoj šestorici optuženih: za Jadranka Prlića, Brunu Stojića, Slobodana Praljka i Milivoja Petkovića po 40 godina zatvora, Valentina Ćorića 35 i Berislava Pušića 25 godina.
Negirajući te tvrdnje, kao i bilo kakvu vezu sa zločinima koji su počinjeni u sukobima, branioci osuđenih tražili su da se oni oslobode, da im se ponovo sudi ili da se značajno smanje izrečene kazne.
Ocenivši da je u presudi šestorci Herceg-Bosne osuđen i tadašnji hrvatski politički vrh i da su tadašnji predsednik Hrvatske i drugi zvaničnici nepravedno proglašeni čelnicima udruženog zločinačkog poduhvata, Republika Hrvatska je zahtevala od Haškog tribunala da u svojstvu „prijatelja suda“ bude uključena u žalbeni postupak. Taj zahtev je, međutim, odbačen.