Zašto Evropa žmuri?
27. april 2018.Prema podacima lokalnih medija prošle nedelje u vazdušnim napadima na jednoj svadbi u Jemenu stradalo više od dvadeset ljudi, a povređeno je preko pedeset. Za napad je optužena Saudijska Arabija, čija vlada nastoji da porazi pobunjene Hutije, u južnom Jemenu, koje podržava Iran.
Iako je tokom sedmogodišnjeg građanskog rata u saudijskim vazdušnim napadima poginuo veliki broj civila, zemlje EU – Francuska, Nemačka i Velika Britanija – malo su učinile kako bi se osudili napadi i nisu postigle dogovor o vojnoj intervenciji.
- pročitajte još: „Osam miliona ljudi na ivici gladi“
„I Velika Britanija i Francuska prodaju oružje Saudijskoj Arabiji, što znači da nemaju interesa da se suoče sa humanitarnom situacijom u toj zemlji“, kaže u intervjuu za DW Ginter Majer, direktor Centra za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu. „Zemlje EU imaju moralnu obavezu da pomognu u rešavanju sukoba u Jemenu, ali prioritet imaju ekonomska i politička saradnja sa Saudijskom Arabijom.“
Istraživač iz Jemana, Ali ab Absi koji se specijalizovao za odnose sa EU i savetnik je u Arapsko-nemačkoj trgovačkoj komori za DW kaže da su zemlje EU bile nezadovoljne vladom u Jemenu, koju je podržavala Saudijska Arabija, i da su zato bile obazrive u pružanju finansijske pomoći režimu koji se pokazao kao „neefikasan“. Postoje i optužbe da su članovi jemenske vlade korumpirani.
Štaviše, on kaže i da zemlje EU možda Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate vide kao veoma bogate zemlje koje su u stanju da pruže humanitarnu pomoć i koje su u stanju same da se brinu o sukobu u Jemenu.
Novac, oružje, izbeglice
Za većinu analitičara nije problematičan samo nedostatak spremnosti pojedinih zemalja EU za humanitarnu intervenciju, već i nedostatak spremnosti da sa osudi agresija. Zbog toga što – kroz trgovinu oružjem i druge ekonomske aranžmane – zemlje poput Velike Britanije i Francuske imaju bliske veze sa Saudijskom Arabijom, većina njih često uopšte ne reaguje na ubijanje civila od strane saudijskih vazdušnih snaga.
Zvanični Rijad je odgovoran za smrt više hiljada ljudi, od ukupno 10.000 koliko ih je stradalo u ratu u Jemenu. U aprilu 2016. godine je agencija Rojters javila da je više od 60 odsto ljudi u Jemenu je stradalo u saudijskim vazdušnim napadima.
- pročitajte još: „Saudijski princ može da okonča rat u Jemenu“
Francuska i Velika Britanija takođe imaju veoma bliske političke veze sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom koji vodi kraljevstvo. Kako javlja Rojters, Francuska je Saudijskoj Arabiji 2015. godine isporučila vojnu opremu u vrednosti od dve milijarde evra. Statistika koju je u oktobru objavilo Britansko odeljenje za međunarodnu trgovinu pokazuje da je u prvoj polovini 2017. godine trgovina oružjem između Velike Britanija i Saudijske Arabije iznosila 1,25 milijardi evra.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava, poput Amnesti internešnela često su kritikovale takve ugovore o kupoprodaji oružja.
Nema izbeglica, nema problema
Nemačka je u januaru obustavila izvoz oružja u zemlje koje su uključene u rat u Jemenu. Al Absi iz Arapsko-nemačke trgovačke komore kaže da jedan od mogućih razloga zašto je vlada kancelarke Angele Merkel mogla da zaustavi prodaju oružja taj što je udeo industrije oružja u ukupnom bruto domaćem proizvodu manji nego što je u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Izbeglice su drugi razlog zbog kojeg su zemlje EU toliko zainteresovane da se zaustavi rat u Siriji, dok rat u Jemenu uglavnom ignorišu. Gotovo milion od ukupno jedanaest miliona raseljenih Sirijaca utočište od rata je zatražilo u zemljama EU.
Sa Jemenom je drugačija situacija, kaže Al Absi. Umesto da pokušaju da kao izbeglice dođu do Evrope gotovo nemogućim kopnenim putem, koji bi ih vodio kroz Saudijsku Arabiju, a moguće i Siriju i Irak, raseljeni su bežali u preostale bezbedne oblasti unutar zemlje.
Oko tri miliona ljudi je interno raseljeno u Jemenu i sve dok se ne odluče na opasan put ka Evropi, EU se neće mešati u sukob, kao što to čini u Siriji, ocenjuje Al Absi. Kako predsednik Bašar al Asad bude oduzimao sve više teritorija pobunjenicima, tako će lideri EU polako skretati pogled ka drugoj humanitarnoj krizi na Srednjem Istoku: ka Jemenu.