Zašto je onda održan referendum?

Grčka vlada je od Evropskog fonda za spas evra ESM zatražila 53,5 milijarde evra za sledeće tri godine. Postavlja se pitanje da li je to dovoljno da se zadovolje finansijske potrebe posrnule države. Ta zemlja sada želi da ostvari primarni budžetski suficit od 1 odsto bruto-društvenog proizvoda u 2015, dva odsto u 2016, tri procenta u 2017. i 3,5 odsto u 2018. godini. No, bar u ovoj godini, Grčka neće moći da dostigne željene brojke – zbog sloma privrede.

Lista se bitno poklapa sa listom kreditora

Kada je reč o reformi poreza na dodatu vrednost, grčka lista se poklapa sa predlozima Evropske komisije pred referendum, sa jednom razlikom: Grci žele smanjenje tog poreza na ostrvima, ali ne na svim, već na onim „udaljenim“. A na planu strukturnih reformi, lista se unekoliko razlikuje od poslednjeg predloga Institucija: porez na luksuzne jahte od 13 odsto bi trebalo da se uvede i na plovila duža od pet a ne kako je prvobitno nameravano – duža od deset metara. Vlada je predložila i kresanje vojnog budžeta u 2015. i 2016. za 300 miliona evra. To je sto miliona više nego što je Atina do sada nudila, a sto miliona manje nego što traže poverioci.

Atina je spremna i da izađe u susret Institucijama kada je reč o zahtevima da se poveća starosna granica za odlazak u penziju, doduše, tek od oktobra a ne odmah, a ostale stavke na grčkoj listi se tiču reformi uprave, pravosuđa, tržišta rada i tržišta uslužnih delatnosti koje su Institucije tražile i ranije. Grčka vlada je sada spremna da dodatno izađe u susret Institucijama i kada je reč o privatizaciji državnih firmi i da se odrekne preostalih deset odsto udela u telekomunikacionom koncernu OTE kao i regionalnih aerodroma.

„Ucena“ i uspeh

Pošto su razlike u odnosu na paket koji su Institucije nudile pre održavanja referenduma veoma male, moguće je da će mnogi Grci da se sada zapitaju zašto su uopšte glasali. U svakom slučaju, o planu grčke vlade će glasati i parlament te zemlje. U Nemačkoj, stranke u Bundestagu su različito reagovale na nove grčke predloge. Najveća skepsa vlada u redovima Demohrišćana, dok njihovi partneri u vladajućoj koaliciji Socijaldemokrate smatraju da je dobar deo tih predloga osnov za uspeh daljih pregovora.

Opoziciona Levičarska stranka je drukčijeg mišljenja. Potpredsednica poslaničkog kluba te stranke Sara Vagenkneht optužile međunarodne zajmodavce da ucenjuju Grčku. Ona je podsetila da aktuelna lista koju je podnela Atina u velikoj meri odgovara planovima koje je 60 odsto Grka odbacilo na referendumu i rekla: „Očigledno je da grčka vlada s obzirom da su je MMF, ECB i tehnokrate EU ucenili te nakon što su banke zatvorene a ljudi očajni, više ne vidi izlaz“.

Same Institucije trenutno proučavaju grčke predloge. Sa njima je u stalnom kontaktu i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. O predlozima niko od njih još ne ćeli da se izjasni. Neke zemlje su to već učinile: Irska i Malta smatraju da su oni dobri i varuju da će sada doći do dogovora između Atine i evrozone. Italijanski premijer Mateo Renci čak smatra da možda neće morati da se održi novi samit evrozone (planiran za nedelju, 12.7.) Slično mišljenje je izneo i šef evrogrupe Jerun Dajselblum, rekavši da bi ministri finansija EU već u subotu mogli da donesu „važnu odluku“.

sb/dpa/afp/rtrde