Zašto ne treba jesti ljude, gospodine Kol?
21. septembar 2018.
Postoje neka životna pitanja koja na prvi pogled zvuče posve budalasto, ali kojima se svejedno bave i ozbiljni naučnici. Jedno od tih pitanja: da li je kanibalizam dobra alternativa konzumaciji govedine, divljači i drugih životinja? Drugim rečima: isplati li se kanibalizam čisto u pogledu hranljivosti?
I kad smo već kod toga: koji delovi ljudskog tela su posebno kalorični? Tim pitanjima se pozabavio arheolog Džems Kol sa Univerziteta Brajton u Velikoj Britaniji.
Njegov rezultat: ljudi i nisu baš neki posebno izdašan izvor mesa. Razlog je činjenica da jedan čovek u proseku teži samo 65,99 kilograma – od čega mišići čine 24,9 kilograma. Osim toga, nutritivna vrednost mesa je relativno mala – 1.300 kalorija po kilogramu. „Jedan jedini konj daje puno više kalorija nego pet ili šest ljudi zajedno“, objašnjava Kol za DW. „Osim toga: ljudi se brane i prilično su opasan plen.“
To jasno govori protiv kanibalizma i mogao bi biti razlog zbog čega se konzumiranje čovekovih srodnika jednostavno nije etabliralo tokom evolucije. Za vešte lovce, mamuti su već od davnina bili isplativiji cilj. Uzgred, najviše kalorija ima u ljudskom masnom tkivu – koje sasvim izvesno baš i nije dobrog ukusa.
Kad bi neko morao da bira jedan deo tela, onda bi trebalo da izabere bedro. Po Kolovoj računici, upravo bedra čine otprilike desetinu ukupne nutritivne vrednosti jednog ljudskog bića.
Hanibal Lektor
Dok je Džems Kol prošlog vikenda pred širokom publikom predstavljao svoje rezultate na predavanju Ig-Nobelove nagrade na Masačusetskom Institutu za tehnologiju (MIT) u američkom Kembridžu, bilo je grohotnog smeha. Na MIT-u su se sastali ovogodišnji dobitnici „parodije Nobelove nagrade“. Svi su primili nagrade za svoje šaljive spoznaje „koje te najpre nasmeju, a onda nateraju na razmišljanje". Prošlog četvrtka (13.9.) su odlikovani satiričnom nagradom.
Naravno da tokom Kolovog predavanja nije nedostajala i slika najpoznatijeg kanibala u filmskoj istoriji – Hanibala Lektora iz filma „Kad jaganjci utihnu“. Naravno da se čula i definicija kanibalizma – „konzumacija tkiva jedinki sopstvene vrste“.
U životinjskom svetu je kanibalizam uobičajen. Ali ga ima i kod ljudi, kako Kol naglašava: bilo da se radi o pukoj želji za preživljavanjem, o ratničkoj nameri ili ludacima poput Hanibala Lektora.
On dodaje „da u njegovoj studiji nijedno ljudsko biće nije pretrpelo nikakvu štetu“. Iz publike je stiglo pitanje ima li još koji savet za moderne kanibale?
I te kako ozbiljno…
Bez obzira koliko publici bili smešni, rezultati istraživanja Džejmsa Kola nisu sasvim parodični. Ovaj arheolog ima vrlo ozbiljan cilj: istražuje stil života neandertalaca i drugih izumrlih ljudskih vrsta. A oni su i te kako jeli i druge ljude – to pokazuju fosilni ostaci kostiju s tragovima ugriza.
Svojom studijom Britanac želi da pokaže da neandertalci nisu bili puki proždrljivci koji su se bacali na svoje srodnike. Očigledno se nije radilo samo o njihovom mesu. Motivacija zbog čega su jeli druge ljude je verovatno bila dublja. Možda je ulogu igrala spiritualnost. Možda su preko „zaobilaznice“ zvane kanibalizam želeli da u njima dalje žive njihovi vlastiti srodnici?
„Neandertalci su, što se tiče njihove kulture, bili višeslojni, baš kao i moderan čovek“, kaže Kol u intervjuu za DW. „Zašto onda ne bi imali višeslojan stav prema kanibalizmu, baš kao što je to i danas slučaj?“
Ostaje još samo pitanje kakvog je u stvari ukusa ljudsko meso? „Tekstura ljudskog mesa se poredi sa svinjetinom“, kaže Kol. „Ali moje kolege i ja smo se zapitali da li je ono ranije imalo ukus više nalik mesu divljači. Jer tada su ljudi bili puno aktivniji nego danas.“