Diktatorov novac - za najsiromašnije
13. avgust 2018.
Smatra se da je bivši nigerijski diktator Sani Abača do svoje smrti 1998. prebacio u inostranstvo više od dve milijarde evra - i to pre vega na račune u švajcarskim bankama. Švajcarska sada vraća jednu tranšu od 270 miliona evra, a nigerijska vlada govori da će taj novac biti namenjen najsiromašnijim građanima. Ali, stvar sa nasleđem diktatora nije tako jednostavna – pogotovo ne u Nigeriji.
Ramatu Usman sedi u kolibi pokrivenoj talasastim plehom u Gvagvi, naselju na obodu nigerijske prestonice Abudže. Donedavno nije znala kako da preživi od danas do sutra – ali od pre nekoliko nedelja je ona ponosna vlasnica svoje firme. „Ovo su moje dve koze", kaže, „prošlog meseca sam mogla da ih kupim, a jedna se upravo okozila". Ramatu na pijaci prodaje kozje mleko, a od zarade može da nahrani svoje troje dece, finansira koze, pa i da uz to na ulici prodaje sapun i začine. Ne zna koliko će to još dugo tako moći – trenutno je to bolje nego ništa.
Vlada širi optimizam
Ramatu je jedna od stotina hiljada Nigerijaca koji od države sada dobijaju 5000 naira – oko 12 evra – i to u gotovom. Ramatu tako profitira od dela milijardi koje je bivši diktator Sani Abača izvlačio iz zemlje i prebacivao u Švajarsku. Novac koji se vraća državi će tako navodno biti deljen dokle god ga ima.
Na taj način se ljudi zapošljavaju, kaže Marijam Uvais. Ona je opunomoćenica predsednika Muhamadua Buharija za koordinaciju raspodele takozvanog „Abačinog plena" u svih 36 saveznih država. „U pitanju je borba protiv siromaštva", kaže, „ljudima je potrebno malo kapitala da bi mogli da pokrenu sopstveni biznis kako bi oni i njihova deca mogli da se prehrane, da kupe lekove. Ljude hrabri to što ne moraju da prose. Utoliko bolje za našu zemlju."
Ali tu je i skepsa
Ono što za jedne zvuči kao dobrotvorna bajka koja je postala stvarnost kao i pomirenje sa mračnom istorijom države, za aktivistu Mohameda Džamoa Jusufa samo je simboličan gest sa ciljem da se prikrije nesposobnost države. „Vlada bi morala da investira u snabdevanje strujom, u infrastrukturu, tu bi bilo dosta posla", kaže Jusuf, „jer, mnogim mladim ljudima koji nemaju perspektivu, gotovina ne donosi ništa."
Više od 80 miliona Nigerijaca – gotovo polovina stanovništva zemlje – siromašni su, žive od manje od 1,60 evra dnevno. O tim ljudima se, kako kaže Jusf, Nigerija dosad nije starala, iako ta zemlja zahvaljujući svom naftnom bogatstvu važi za jednu od najjačih afričkih privreda.
„U Nigeriji postoji jedna jedina državna bolnica, i ona je uvek prepuna", žali se Auval Musa iz organizacije Transparensi internešnal Nigerija: „Zašto da se od tog novca ne izgradi šest novih bolnica? Ili da se napravi vodovod u favelama? Umesto toga, oni prave iste greške kao i onda posle velikog naftnog buma 70-ih godina – i tada su jednostavno delili novac, umesto da ga investiraju. Novac je ispario, a sve što je doneo bilo je više korupcije, a ne nova radna mesta. Kako će ljudi danas uopšte da se oslobode siromaštva?"
Nije to prvi put...
Sledećeg proleća, u Nigeriji se bira novi predsednik – Muhamadu Buhari će se ponovo kandidovati. Milioni iz „Abačinog fonda" bi mogli da se ispostave kao izborni poklon. O tome Auval Musa kaže: „Ono što njegova vlada sada pokušava, jeste da pred početak predizborne kampanje brzo deli novac siromašnima. To je samo providno, a ne i održivo".
Nigerijske vlade, kaže ovaj aktivista, još nikada nisu bile uverljive kada su glumile Robina Huda. On podseća da ovo nije prvi novčani „paket" iz „Abačinog fonda" koji je vraćen iz Švajcarske za Nigeriju. Niko ne zna tačno šta je bilo sa prethodnim tranšama.