Zašto protestuju Bugari?
15. jul 2020.
Bivši bugarski vice premijer (2014.) i ministar pravosuđa (2014. - 2015.) Hristo Ivanov prošle sedmice je spektakularnom akcijom na obali Crnog mora politički postigao pun pogodak. Sa dvojicom političkih istomišljenika, motornim čamcem je došao do luksuzne rezidencije Ahmeda Dogana, jednog od najuticajnijih ljudi u Bugarskoji. Cilj je bio da skrene pažnju na ilegalno ograđeni javni objekat i na čuvare državne službe koji su tamo nelegalno angažovani.
Ahmed Dogan se godinama skriva u toj rezidenciji. On je jedan od najbogatijih ljudi u Bugarskoj i kontroliše imperiju bulevarskih medija koje oštro kritikuju „Reporteri bez granica" i druge organizacije za zaštitu ljudskih prava. Dogan je počasni predsednik paralementarne stranke „Pokret za pravo i slobodu" i politički mentor poslanika i oligarha Deljana Pevskog koji podržava konzervativnog premijera Bojka Borisova.
Akcija Hrista Ivanova, koju je na Fejsbuku pogledalo više od milion ljudi, izazvala je u Bugarskoj masovne proteste protiv korupcije, oligarha i vlade. U Sofiji je više od 3.000 demonstranata pred parlamentom u nedelju zahtevalo ostavku premijera.
Proteste su pokrenule i racije u uredu predsednika Rumena Radeva u kojima su bili privedeni predsednikov poverenik za borbu protiv korupcije i jedan savetnik za bezbednost. Predsednik Radev, koga podržavaju socijalisti, žestoki je kritičar premijera Borisova i njegove vlade kojima prebacuje veze sa oligarsima. U TV obraćanju u subotu Radev je kritikovao „mafijaško" ponašanje vlade i zatražio da podnese ostavku.
Za četvrtak su organizatori pozvali na demonstracije širom zemlje.
DW: Gospodine Ivanov, šta se to dešava u Bugarskoj?
Hristo Ivanov: Reč je o izbijanju dugogodišnjeg besa protiv korupcije i arogancije vlasti, udruženih sa strahom od nadolazeće ekonomske krize. Ljudi različitih političkih opredeljenja su izašli na ulice tražeći moralni i politički novi početak, restart. Ovi ljudi su besni na arogantnu demonstraciju moći tužilaštva koje se jasno politički pozicionira i krši zakon.
Ljudi protestuju i protiv oligarha u Bugarskoj. Ko su ti oligarsi?
Na ovo pitanje može odgovoriti samo sud na osnovu fer procesa u skladu sa evropskim standardima. I ljudi na ulicama to shvataju. To je jak signal našim evropskim partnerima koji bi konačno trebalo da otvore oči kada je reč o Bugarskoj.
Jasan proevropski stav Bugara zapravo proizilazi iz nade da EU i u Bugarskoj može sprovesti evropske standarde za demokratiju i pravnu državu. A ako Evropa nastavi da ignoriše ponašanje bugarske vlade i Borisova, to će totalno demoralizovati bugarsko društvo.
Protesti su usmereni protiv dvojice političara jedne male stranke koja je zastupljena u parlamentu, Pokret za prava i slobode (BRF), koja se prvobitno zalagala za prava bugarskih muslimana turskog porekla - Ahmeda Dogana i Deljana Pevskog. Zašto su upravo ta dva političara dospela u fokus javnosti?
To je mala grupa ljudi, koji godinama preko medija i zakulisnih dogovora toksično deluje na bugarsku politiku i pravosuđe. Demonstranti su mišljenja da su gospoda Dogan i Pevski godinama imuni protiv svih zakona u zemlji, i da ih državne institucije opslužuju sve vreme. Time njih dvojica dobijaju sve veći uticaj na politiku, ekonomiju, medije i pravosuđe.
Protesti su zato u suštini usmereni protiv vlade, jer političku odgovornost za ovaj toksični razvoj snose vladajuće stranke GERB i premijer Bojko Borisov.
Vi sebe verovatno vidite kao centralnu figuru protesta. Da li je to Vaš politički projekt i šta očekujete u narednih osam meseci do parlamentarnih izbora?
Moj lični politički projekt je zapravo suština javnog života u Bugarskoj. Zalažem se za stvarnu reformu pravosuđa kako bi zemlja konačno dostigla standarde EU za demokratiju i pravnu državu.
Bugarska je 2007. godine postala članica EU samo zahvaljujući kompromisu i i dalje je iza dogovorenih standarda. To je moj politički projekt koji se uspešno može sprovesti samo uz široki politički konsenzus u vezi sa refromom pravosuđa. To pre svega važi za Državno tužilaštvo koje bi odmah moralo biti podvrgnuto transparentnoj demokratskoj kontroli. Taj konsenzus može biti postignut samo na demokratski način: demokratskim parlamentarnim izborima.