Zašto Turci u Nemačkoj biraju Erdogana?

"Iracionalno je to što se ovde dešava", kaže Gokaj Sofoglu predsednik Turske zajednice u Nemačkoj. On se zalaže se za to da njegovi zemljaci na referendumu o ustavnoj reformi u Turskoj odgovore sa Ne. Reforma bi praktično od predsednika Erdogana napravila autokratu. Sofoglu razgovara sa brojnim ljudima koji podržavaju Erdoganov sporni kurs i kaže: Oduševljenje Erdoganom se ne može objasniti razumom. Mnogo više je reč o emocijama. "Erdogan brojnim Turcima u Nemačkoj daje osećaj da su jači, veći", kaže Sofoglu. Sa svojim jezgrovitim, jakim riječima on eliminiše njihov osećaj manje vrednosti. Turke u inostranstvu Erdogan vidi kao braću i sestre koji pripadaju Turskoj - tako to ocenjuju i drugi posmatrači.

Snažnija podrška za islamsko-konzervativnog Erdogana

U Nemačkoj živi oko 1,4 miliona ljudi koji imaju tursko ili duplo državljanstvo, koji dakle na referendumu u aprilu mogu izaći na glasanje. Njihov glas bi mogao biti odlučujući za ishod referenduma - čak i ako, kao u slučaju parlamentarnih izbora u novemberu 2015. godine, samo oko 40 posto izađe na izbore. Jer većina Turaka u Nemačkoj tradicionalno stoji iza Erdoganovog islamističko-konzervativnog kursa. 2015 godine je za Erdogana glasalo 60 posto. Više nego u samoj Turskoj.

Kako je to moguće? Kako je moguće da neki Turci u Nemačkoj izlaze na ulice zbog otkazanih predizbornih nastupa turskih političara u nemačkim gradovima, ali prihvataju da su u njihovoj domovini sloboda mišljenja i okupljanja masivno ograničene? Ko su Erdoganove pristalice?

Kada čovek živi sa protivrečnostima, deo istine se filtrira i ostavlja po strani da bi drugi deo lakše podneo,  psiholozi to nazivaju kognitivnom disonancom. Moguće je da se slično dešava i sa Turcima u Nemačkoj koji Edroganovo ukidanje demokratije potpuno podržavaju, ali u isto vreme u svojoj drugoj domovini - Nemačkoj - uživaju sve demokratske slobode. To barem tako pretpostavlja psiholog Hadži Halil Usludžan, šef Centra za turske studije i istraživanje integracije na Univerzitetu Duizburg-Esen: "Nakon zabrane nastupa brojne Erdoganove pristalice sada kažu: Pogledajte i Nemačka pokušava da ućutka glasove koji joj se ne dopadaju."

Konzervativna slika sveta iz 60-tih godina

Većina turskih migranata stigla je 60-tih i 70-tih godina u Nemačku. Ti gastarbajteri su važili za konzervativne, religizone i provincijalne. No upravo liberalno društvo u Nemačkoj im je omogućilo da svoju konzervativnu sliku sveta prenesu i na svoju decu, kaže ekspert za Tursku Usludžan. Među tradicionalnim gastarbajterima iz Anatolije je konzervativni Erdogan naišao na veliku podršku.

Ipak i među mladim Turcima u Nemačkoj je veliki broj vatrenih Erdoganovaca. Upravo oni osećaju da nisu ispravno tretirani od strane nemačke politike:"Iskustvo "ne pripadanja" tera onda ljude ka strankama kao što je AKP koje im obećavaju veličinu, ponos i identifikaciju", kaže Usludžan.

Moramo li dakle ovde ponovo posegnuti za tezom o neuspeloj integraciji kao objašnjenju?

Usludžan kaže da bi bilo previše jednostavno reći da samo oni koji su "odvojeni" od nemačkog društva biraju Erdogana. "Među Edroganovim pristalicama su i akademski građani i preduzetnici. Ekonomski i jezički gledano oni su najčešće dobro integrirani, ali nedostaje političkog učešća. Ako neko nema osećaj da je deo jake Nemačke onda se on okreće drugom jakom kolektivu". A Erdogan svojom retorikom nudi osećaj da su oni deo jake Turske.

Ublažena slika Turske

Osim toga: Brojni Turci u Nemačkoj zanemaruju ono što se događa u Turskoj. Povrede ljuskih prava i pravne države njih ne pogađaju. Tursku oni najčešće poznaju samo kao zemlju za odmor - i iz turskih medija. Tamo se, u međuvremenu na svim kanalima državne televizije, može videti ovakva slika Erdogana: Predsednik koji otvara tunel, predsednik Erdogan koji podstiče privredni rast, predsednik Erdogan koji je tu za ljude. Masovne kritike na račun Turske u nemačkim medijima oni doduše primećuju. Ipak napadi na figuru s kojom se identifikuju - Erdogana - često rezultiraju jednom vrstom refleksne reakcije: Iz inata smo iza predsednika.

Percepcija Erdogana je pre svega pozitivna, kao nekoga ko poklanja ekonomski uspon i brine se za političku sigurnost zemlje. AKP je je na vlasti u Turskoj poslednjih 15 godina. S obzirom na aktuelne krize - od neuspelog puča, rata u susednoj Siriji, do terorističkih napada - brojni Erdogana smatraju pravim čovekom u pravo vreme.

Talat Kamran, također Turčin koji živi u Nemačkoj, zabrinut je za proces demokratizacije u Turskoj. Kamran je šef Instituta za integraciju i interreligijski dijalog u Manhajmu i često u razgovoru sa brojnim članovima turske zajednice. On stalno naglašava: Erdogan otelovljuje, u najmanju ruku za tradicionalne Turke, pre svega domovinu i identitet. Stalno kritikovanje Erdogana on smatra preteranim. Mnogii imaju u prvoj liniji strah od građanskog rata u Turskoj, kaže Kamran.

Kakav će biti rezultat referenduma, teško je predvidjeti. Neće sve pristalice AKP-a automatski glasati za reformu. No jedno ne treba zaboraviti i pored svih visoko uzavrelih emocija: Većina Turaka u Nemačkoj se ne bavi zaista politikom. Oni nisu ni za ni protiv Erogana, već su potpuno indiferentni, kaže psiholog i ekspert za Tursku Usludžan i pretpostavlja: Većina Turaka koji žive u Nemačkoj, a imaju pravo glasa  - neće uopšte glasati.