Zeleni: ko visoko leti nisko pada

Pre sedam i po sedmica „svet Zelenih" je još bio u redu. Analena Berbok, mlada, dinamična šefica partije nominovana je za kandidatkinju za kancelarku, podrška partiji na saveznom nivou porasla je na 30 procenata i prema istraživanjima javnog mnjenja premašila čak i CDU sa njenim novim šefom Arminom Lašetom. Izgledalo je da je kancelarska fotelja po prvi put u istoriji Zelenih na dohvat ruke.

Razočaravajući izborni rezultat u Saksoniji Anhalt

Ali, u nedeljama koje su usledile dogodilo se mnogo toga, a predizborna kampanja nije tekla glatko. Zeleni su morali da iskuse da su dobro kotiranje u anketama i izborni rezulatat zapravo dve različite stvari.

Na pokrajinskim izborima u istočnonemačkoj pokrajini Saksonija Anhlat Zeleni su osvojili jedva 5,9 odsto glasova birača – mnogo manje nego što se očekivalo. Berbok je pak, nakon ovog debakla, želela da ostane optimistična i u Berlinu izjavila:

„Za nas je jasno: polazna pozicija za savezne izbore je u potpunosti drugačija. Radi se o tome da nakon pandemije zajednički obnovimo zemlju. Za to se zalaže Savez 90 / Zeleni".

Debate već o samom naslovu kampanje

Ovog vikenda Zeleni će da se okupe na virtuelnom Kongresu partije kako bi usvojili izborni program i zvanično potvrdili kandidaturu Analene Berbok. Zaštita klime ponovo će biti u fokusu - baza je uputila preko 3.300 amandmana na izborni manifest.

„Nemačka. Sve je uključeno", veliki je naslov programa. Ali, već i na sam naslov podnet je jedan amandman – izbaciti reč Nemačka. Zbog toga su o Zelenima osvanuli prilično žestoki naslovi, jer kako to: hoće da kancelarka bude iz njihovih redova, a imaju problema da javno istaknu da su Nemci i da se ovde o radi o Nemačkoj.

Na pokrajinskim izborima u Saksoniji Anhalt, partija je morala da uvidi da intezivno insistiranje na zaštiti klime ne prolazi baš najbolje na istoku zemlje. Izbori u ovoj pokrajini, koje je CDU jasno dobila, za Armina Lašeta su značili dobrano ubiranje poena u odnosu na njegovu glavnu konkuretkinju. Kandidat za kancelara CDU je o Zelenima i Analeni Berbok nakon ovih izbora izjavio:

„Ona je glavna konkurentkinja i ja sve kandidate uzimam ozbiljno. No, sada sam samo naučio da ako padnete ispod FDP-a, onda to i nije neko pojačanje".

I činjenica je da će Zeleni u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu imati najmanje poslanika od šest partija koliko je ušlo u Parlament Saksonije Anhalt. Aktuelno istraživanja Instituta INSA sprovedeno na nivou cele Nemačke je pokazalo da Zeleni trenutno imaju još samo 20,5 procenata podrške birača, šest procenata manje od CDU.

Nije zaštita klime svuda dobrodošla

Rukovodstvo partije mora da pripazi da uvek pomalo buntovnička baza u program ne ubaci neostvarive ciljeve u zaštiti klime. Već sada Zeleni zahtevaju da se do 2030. za 70 odsto smanji emisija štetnih gasova u atmosferu. Jedna velika grupa u toj partiji želi čak 85 procenata.

Pri tom je i 65 procenata smanjenja emisije štetnih gasova, što obećava aktuelna vlada, dostižno samo uz izuzetne napore.

Takođe u nacrtu programa stoji da žele da na nemačkim autoputevima ograniče brzinu vožnje na 130 km/h, a neki čak na 100. Berbok zna da previše smeli zahtevi nisu svuda dobro primljeni. Ali, smatra da je dobro to što partija stavlja težište na zaštitu klime.

Vlada je mnogo obećala i malo sprovela u borbi za smanjenje emisije štetnih gasova. „Zbog toga ponovo vrlo pažljivo razmatramo šta mi treba da uradimo."

Greške u izbornoj kampanji

Na Kongresu partije će se sigurno raspravljati i o spornom putovanju kopredsednika stranke Roberta Habeka u Ukrajinu, kada se u razgovoru sa njegovim domaćinom založio za nemačku isporuku defanzivnog oružja.

O tome program Zelenih kaže: „Mi se snažno zalažemo za civilnu prevenciju kriza i želimo da restriktivnom kontrolom okončamo izvoz oružja iz Evrope u ratne i krizne oblasti kao i autokratama".

Habek je kasnije rekao kako je mislio na opremu za uklanjanje mina. Druge partije su ga kritikovale kao politički naivnog.

Berbok je takođe morala da prizna da nije plaćala porez na preko 20.000 evra božićnog dodatka partije, što je naknadno uradila.

Novinari su takođe u njenoj biografiji pronašli neke lažne informacije. Na primer napisala je da je članica nekih organizacija, poput renomirane „Džerman Maršal", što nije tačno.

Greška za greškom u izbornoj kampanji. Zbog toga je šef Instituta za istraživanje javnog mnjenja Forsa, Manfred Gilner početkom nedelje agenciji Rojters je izjavio:

„Šanse Zelenih da postanu najjača partija više nisu toliko velike. Oni to sada jedino mogu da postanu ako oslabi CDU". I dodao: „Unija (CDU/CSU) je ponovo na kursu da ostane najjača snaga".

Pri tom ima još više od 100 dana do izbora za Bundstag. Zeleni bi stoga morali da na Kongresu partije pre svega daju podršku svojim oslabljenim vodećim kandidatima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.