Zimovanje u Španiji – da se ne bi finansirao Putinov rat?

Karlosa Bernata iz Madrida višestruko pogađa aktuelne energetske kriza. Taj 57-godišnji Španac radi za jednog nemačkog proizvođača automobilskih delova, ima porodicu u Nemačkoj i kao menadžer za logistiku poznaje posledice koje rat u Ukrajini ima za nemačku privredu. A i u njegovoj zemlji se priča da će idući meseci biti teški.

On je svoj račun za struju smanjio tako što je na krov postavio solarne panele. A Nemcima, koje će prema njegovom mišljenju kriza jače da pogodi, predlaže sledeće: „Ko može, neka ove godine prezimi na jugu.“

Poznato je da mnogi Nemci imaju nekretnine u Španiji. Prema zvaničnim podacima, oni su prošle godine bili najveći ulagači u nekretnine, pre svega na Kanarskim i Balearskim ostrvima, kao i u pokrajini Valensiji. „Mi ne smemo da i dalje rat u Ukrajini indirektno finansiramo našim grejanjem na gas“, smatra Bernat.

-pročitajte još: Evropu čekaju hladna zima i ekonomski horor

Umesto smrzavanja za Putina, bolje sunčanje u Španiji

On nije jedini s tom idejom. Proteklih nedelja su i Kanarska ostrva i regione Kosta del Sol pokrenuli razne marketinške kampanje za privlačenje turista sa severa Evrope. Nakon rekordnog turističkog leta, hoteli, rentijeri i restorani rade na tome da ostvare i rekordnu turističku zimu. Pitanje je da li postoji veza između nemačkih problema s gasom i rasta broja rezervacija, ali i turistički koncern TUI i nemačka avio-kompanija Lufthanza u svojim godišnjim izveštajima pominju neobično veliku potražnju za predstojeće zimske mesece.

Anketa engleskog marketinškog instituta YouGov pokazala je da oko tri četvrtine ispitanika iz Nemačke planira putovanja tokom zime, a na prvom mestu su im kao cilj – Kanarska ostrva. I Rajaner očekuje rekorde na španskom tržištu za aktuelnu poslovnu godinu od aprila 2022, do marta 2023. „Računamo s 50 miliona putnika. Pre pandemije ih je u proseku bilo 44 miliona“, kaže Edi Vilson iz Rajanera.

O takvim vestima Bernat rado razgovara sa članovima svoje porodice, kao i o članku o tome da nemački penzioneri od države dobijaju jednokratnu pomoć od 300 evra. „Oni bi trebalo da taj novac ulože u Španiji, to bi bilo solidarno – s obe strane“, smatra on. I zaista, Udruženje iznajmljivača kuća za odmor na Kanarskim ostrvima uočava vezu između te državne pomoći u Nemačkoj i naglog rasta broja rezervacija za duži periodu za čak 20 odsto.

Božić na plaži umesto u Nemačkoj bez svećica

Grad Benidorm, koji je jedan od najčešćih ciljeva britanskih turista na španskoj obali, vidi u tom periodu dobru priliku i već je razvio sopstveni program s posebnim ponudama za turiste starije od 50 godina, koji žele da rezervišu smeštaj za duže vreme. Tamošnje turističko udruženje „Hosbec“ najavilo je da će za početak 80 odsto kuća za odmor ostati otvoreno i tokom zime. Taj grad reklamama u inostranstvu želi da privuče pre svega Britance i Belgijance.

„Mi u Evropi moramo jedni drugima da pomognemo“, kaže Bernat. On računa da bi boravak na Kanarskim ostrvima, u Benidormu ili Alikanteu u manjem apartmanu mogao da košta 1.000 evra mesečno. Ipak, realno je računati s dvostrukim iznosom – ako se uračuna trošak za avionske karte i eventualne paušale za grejanje u Nemačkoj.

Uprkos tome, predsednica Saveza nezavisnih samostalnih putničkih agencija u Nemačkoj Marija Linhof smatra da je ta ideja u načelu atraktivna. Ona ipak upozorava da Balearska ostrva nisu baš pogodna za energetski povoljno prezimljavanje: tamo je zimi po pravilu hladno.

Španska marketinška ofanziva

A i inače, to prezimljavanje u Španiji „za mir u Ukrajini“ ima dva problema. Kao prvo, ne dozvoljava svaki poslodavac rad van Nemačke u trajanju od tri ili četiri meseca. A kao drugo, Španija u međuvremenu i sama sve više kupuje gas od Rusije. Prema podacima španskog vlasnika mreže „Enagas“, od januara je uvoz iz Rusije porastao za gotovo 16 odsto, dok je uvoz gasa iz Alžira pao za 42 procenta.

I još nešto: prosečne temperature na jugu Španjolske kreću se između 10 i 25 stepeni, pa ako noću ne želite da se smrzavate, morate da grejete bar nekoliko sati dnevno.

Bilo kako bilo, Nemački institut za istraživanje turizma predviđa da će klimatske promene dovesti i do drugačijeg načina provođenja godišnjeg odmora. Stručnjaci iz tog instituta smatraju da u Španiju skoro više niko neće da putuje leti zbog velikih vrućina, već pre u proleće, jesen ili na zimu. „To bi bilo idealno za sve. Leti Španci imaju plaže za sebe, a u ostatku godine obezbeđujemo hiljade radnih mesta u našim hotelima sa stranim turistima“, zaključuje Bernat.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.