Znamo da je živ, ali ne uspevaju da ga izvuku

Trinaestogodišnji Junus je imao sreće. Pronađen je ispod ruševina jedne zgrade. Nije prošao bez povreda. Njegova ruka bila je beživotno položena na ramenu ovog dečaka. Međutim, na stotine ljudi se i dalje vode kao nestali, a broj žrtava raste, piše Zidojče cajtung. Razorni zemljotres u istočnoj Turskoj opustošio je mesta Van i Erčiš, kojim je zavladao očaj.

Junus je ipak jedan od retkih koji je preživeo rušenje zgrada, spasilačke ekipe su do sada izvukle 264 tela nastradalih. Više od 1.300 ljudi je povređeno. Verovatnoća da ima preživelih veoma je mala, ali spasilačke ekipe i dalje očajnički tragaju.

U Erčišu je mirno i uglavnom pusto. S vremena na vreme čuje se sirena hitne pomoći. Nad gradom sve nadvila prašina. Bageri pomeraju zidine zgrada, spasioci neprestano tragaju za preživelima. Cela nacija je u šoku. Mesta i vremena za histeriju nema, prenosi Zidojče cajtung, atmosferu iz razrušenog Erčiša, u tekstu naslovljenom „Kao ukočeni“.

Ljudi se kreću u grupama, idu uglavnom sredinom ulice, plaše se da nešto od ruševina padne na njih. „Znamo da je živ, ali još uvek ne uspevaju da ga izvuku“, priča žitelj tog mesta, koje su suočava sa najvećim posledicama razornog zemljotresa. Osamdeset zgrada, među kojima i one sa sedam ili više spratova srušene su do temelja. Ruševine ostavljaju utisak kao da su kuće raznete u eksploziji. Stariji ljudi sede pored ruševina i čekaju.

„Kompletna naša rodbina je ovde u ruševinama. Ali niko još nije došao da ukloni ove zidine. Sve se odvija suviše sporo“. Murat je u poodmaklim godinama i priča kako je preživeo mnogo zemljotresa, ali da ovako nešto nije video. „U jednom trenutku začuli smo urlik, da bismo potom ugledali kako se sa brda kotrljaju stene. Bili smo potpuno zapanjeni i pet minuti kao ukočeni od te neravnoteže.“

Malo priča sa „srećnim krajem“

Živote ne odnose samo potresi, već i loša infrastruktura, komentariše Frankfurter algemajne cajtung i dodaje kako vlada u Turskoj deluje bespomoćno u suočavanju sa tim problemom. Zemlja se tresla, ljudi su zatrpani. Pa ipak, u toj bedi i pustoši dešavaju se i mala čuda – spasilačke ekipe u ruševinama uspevaju da pronađu i po nekog preživelog. Najpre je iz ruševina izvučeno jedno trogodišnje dete. Jedan mladić bio je „živ sahranjen“, nakon što su ga zatrpali blokovi šestospratnice. Imao je mobilni telefon sa sobom, uspeo je da pozove pomoć. Doduše, malo je priča sa „srećnim krajem“.

Vremenske prilike ne idu na ruku spasilačkim ekipama. Temperatura noću pada i do nule. Onima koji su preživeli, negde ispod ruševina, preti smrzavanje od hladnoće. Stručnjaci strahuju da bi se broj žrtava mogao popeti na 1.000.

Turska vlada je brzo reagovala u pružanju pomoći. Na licu mesta su odmah nakon nesreće našle brojne spasilačke ekipe, kao i novinari, koji o prilikama na terenu detaljno izveštavaju. Na terenu je 1.200 humanitaraca upućenih iz 28 turskih gradova. Angažovana i vojska, čije su jedinice južnije odatle bile angažovane u borbama protiv pripadnika PKK. Ovoga puta njihov zadatak nije anti-terorističke prirode. Upućeni su zemljotresom razrušeno područje, kako bi pomogli u spašavanju života, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković