Čega se Nemci najviše plaše?

Ako postoji nešto čega se Nemci boje, to je onda – prazan novčanik. Već treći put za redom, strah od većih troškova života na vrhu je lestvice nemačkih strahova. To je rang-lista koju objavljuje osiguravajuća kuća „R+V-Versicherung“. Nemci su skeptični, bez obzira na zvanične navode o tome da inflacija kontinuirano opada, da firme svojim zaposlenicima isplaćuju premije s ciljem amortizacije inflatornih skokova, odnosno da se sklapaju novi, bolji kolektivni ugovori.

Ultimativni indikator straha nalazi se na kasi u supermarketu! To je strah da u kolicima za istu količinu novca neće završiti ista količina roba kao ranije, a zbog činjenice da je opala kupovna moć. Voditelj studije Griša Brover-Rabinovič za DW kaže: „To je zaista duboko uvreženi strah u Nemačkoj. Za 33 godine istraživanja, strah od porasta troškova života najčešće je bio broj 1 u našoj studiji. Ukupno se to dogodilo 14 puta. Čim cene rastu, taj strah je opet tu.“

Pritom se raspoloženje Nemaca u 2024. sve u svemu nešto malo i popravilo, koeficijent svih izmerenih strahova opao je za tri procenta. Strah od porasta troškova života opao je za čak osam odsto u odnosu na prošlu godinu. To je pozitivan signal, s kojim autori studije nisu baš računali. Oni su u okviru studije ispitali 2.400 ljudi, kaže Brover-Rabinovič:

„Zaista nas je iznenadilo da su, sveukupno gledano, brige većine ljudi u Nemačkoj u padu, pogotovo zbog činjenice da se u medijima vode žestoke diskusije oko toga. Nije nas iznenadilo da su i dalje znatno izražene brige po pitanju ekonomske situacije. A u kontekstu velike debate oko doseljavanja, nije nas iznenadilo ni to da su te dve teme na vrhu liste.“

Šta uznemirava Nemce?

Što se tiče migracija, dva straha su završila na samom vrhu liste: na drugom mestu je strah od toga da država ne može na adekvatan način da reši situaciju s velikim brojem izbeglica i migranata. A na četvrtom mestu je strah od mogućih napetosti zbog dolaska stranaca u Nemačku. Uprkos tome, aktualni nivo zabrinutosti ipak je niža od rekordne, koja je zabeležena 2016, na vrhuncu doseljevanja, kada je i najviše ljudi došlo u zemlju. Zanimljiv detalj iz aktuelne studije je sledeći: migracije više briga zadaju ljudima u istočnoj Nemačkoj, nego na zapadu zemlje.

Na trećem mestu je strah od toga da stanovanje ljudima više neće biti priuštivo. Griša Brover-Rabinovič: „Pre dve, tri godine u Nemačkoj je bilo mnoštvo demonstracija zbog toga. Trenutno ih nema, zato što su neke druge teme u prvom planu. Ali, istina je da se ljudi svuda u Nemačkoj suočavaju s tim problemom, da to vrlo pažljivo registruju. Pokušajte samo u Berlinu, Frankfurtu, Minhenu ili Diseldorfu da pronađete stan, pa pogledajte cene iznajmljivanja.“

Mediji mogu da pojačaju strahove

Na listi top 10 strahova nalaze se još dve ekonomske teme: zabrinutost od mogućeg rasta poreskih stopa (ili smanjenja državnih doprinosa) je na 5. mestu, a na osmom je strah od pogoršanja ekonomske situacije. U tom kontekstu trebalo bi napomenuti da je nemački BDP po glavi stanovnika, kada se uzme korigovana stopa, odnosno razvoj kupovne moći, globalno gledano pao na 21. poziciju. To pokazuju najnoviji podaci World Economic Outlooka, koji izdaje Međunarodni monetarni fond.

Da li je moguće da mediji podstiču strah od praznih novčanika na kraju meseca, odnosno strah od toga da Nemačka neće moći da reši pitanje migracije, da stvari izmiču kontroli, kako neki tvrde?

Voditelj studije Brover-Rabinovič kaže: „Naravno da mediji svojim izveštavanjem utiču i na strahove ljudi. To uočavamo već 33 godine, otkako sprovodimo našu studiju. I to redovno. Ali, istovremeno je činjenica da i ljudi veoma osetljivo reaguju na stvarne događaje, recimo rast cena ili na terorističke napade.”

Zbog toga je u odnosu na prošlu godinu najviše porastao strah od terorizma i političkog ekstremizma. Nemce naročito zabrinjava islamistički terorizam, a nakon njega odmah i strah od desnog ekstremizma. U aktuelnoj studiji nije toliko izražen strah od poplava ili prirodnih katastrofa, kakve su se događale tokom ove godine.

„Strah od prirodnih katastrofa pao je na 13, a strah od klimatskih promena na 15. mesto. Ljudi su sada fokusirani na neke druge stvari. U 2010. je strah od prirodnih katastrofa bio na vrhuncu, tada je bio veći za 20 procenata nego danas.“

Poruka nemačkim političarima

Nemački političari i političarke bi aktuelnu studiju trebalo pažljivo da pročitaju, jer su i oni predmet studije, a pozicionirani su na uočljivoj poziciji. Strah od toga da predstavnici naroda nisu dorasli poslu kojim se bave (na 6. poziciji) izraženiji je na primer od straha od stvaranja jaza u društvu. To je za autore studije katastrofalna ocena:

„Svaka druga osoba smatra da političarke i političari više nisu u stanju da reše naše probleme, da je to previše za njih. Mi u okviru studije pitamo i koju bi im ocenu dali od 1 (najbolja) do 6. Prosečna ocena za njih je: 4. Pritom bi im svaka treća osoba dala peticu ili šesticu. To je stvarno zabrinjavajuće.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku