Čekanje na građansku državu
7. maj 2018.
Politički lideri u BiH, američka ambasadorka Morin Kormak i šef Delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark nedavno su razgovarali o izmenama Izbornog zakona. Političari su ostali pri ranijim stavovima, ali je dogovoreno da se u proces uključi i Venecijanska komisija. Kako je istakao jedan od učesnika sastanka, lider Demokratskog fronta (DF) Željko Komšić, radi se o „sudaru dva koncepta“ – građanskog i etno-nacionalnog.
Rešenja za koja se zalaže Hrvatski narodni sabor (HNS), posebno predsednik HDZ BiH Dragan Čović, trebalo bi da omoguće „legitimno predstavljanje“ naroda kako bi se izbegla mogućnost da „Bošnjaci biraju Hrvatima predstavnike u institucijama vlasti“. Hrvatski predstavnici podsećaju da je Komšić u dva navrata „dominantno glasovima Bošnjaka“ biran za člana državnog Predsedništva iz reda hrvatskog naroda.
Izborna matematika
Kritičari, međutim, tvrde da predlog HDZ sadrži više diskriminatorskih odredbi koje su u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Politikolog Slaven Kovačević upozorava da bi predlog HDZ e značajnom broju građana BiH uskratio pravo da biraju i budu birani, a kritički se osvrće i na insistiranje da članove Predsjedništva BiH biraju „etničke grupe“ umesto građana.
- pročitajte još: Bure baruta na šahovskoj tabli
„HDZ predlaže da se ne uvaži Ustav Federacije BiH, u kojem je decidno utvrđeno da se do sprovođenja Aneksa VII (povratak proteranih osoba u predratne domove) primjenjuje popis iz 1991. godine. Takva odredba služi da bi se sprečila legalizacija rezultata genocida i etničkog čišćenja. Odnosno, HDZ predlaže da se ne uvaži popis iz 1991. godine, nego da se na bazi njihove matematike oduzme pravo izbora Hrvata iz Sarajeva, Tuzle, Goražda, Posavine, Zenice ili Bošnjaka iz Livna, Posušja, Gruda, Čapljine u Dom naroda Federacije BiH“, kaže Kovačević za DW.
Drugi deo diskriminacije, smatra Kovačević, krije se u ideji formiranja „virtuelnih izbornih jedinica“ A, B i C, koje su isključivo etnički utemeljene. „To ne postoji nigde u demokratskoj praksi. Taj sistem je u Evropi napušten posle četrdesetih godina, kada su ljudima drugačije etničke pripadnosti stavljane Davidove zvezde na ruke kako bi bili obeleženi i imali manji stepen zaštite ljudskih prava“, oštar je naš sagovornik.
U javnosti postoje kritike da neki evropski krugovi podržavaju etnički sistem izbora uprkos četvorim presudama Evropskog suda za ljudska prava od kojih je najpoznatija ona iz slučaja „Sejdić-Finci“. Tu je još 2009. odlučeno da nema opravdanja što, na primer, jedan Rom ili Jevrej ne mogu postati članovi Predsedništva.
Kovačević se pita zašto predstavnici EU zatvaraju oči pred ovim presudama. „Jasno je da ima lobiranja, ali je spremnost da se pogaze temeljne evropske vrednosti, da se podržava sistem koji je suprotan evropskoj pravnoj tekovini, jako opasna priča i može dovesti u pitanje politički sistem EU“, ističe Kovačević.
Unitarizacija?
U jeku rasprava o Izbornom zakonu i sučeljavanja „građanskog“ i „etno-nacionalnog“ koncepta u BiH, oglasio se i nadbiskup Vinko Puljić. Govoreći za dnevnik.ba, kardinal Puljić je kazao da „ko god podstiče građansku opciju ide za uništavanjem BiH u njenoj multietničnosti“.
Slaven Kovačević kaže da oni koji tvrde da građanski koncept vodi unitarnoj državi očito nemaju teorijsko znanje o tome šta je unitarna država. „Onaj ko napada građanski koncept, smatra da automatski napada unitarno uređenje, zapravo se zalažući za federalno ili konfederalno uređenje BiH, što je podela ove zemlje.“
- pročitajte još: Jednima heroj, drugima zločinac
„Onaj ko neće građanski koncept sa istovetnim pravima, slobodama i jednakostima, vrlo izvesno poseže za sistemima totalitarnog karaktera, sa delimičnom ili potpunom diskriminacijom“, dodaje Kovačević.
Pojedini analitičari tvrde da bi se BiH mogla suočiti s još većom krizom ukoliko se pravovremeno ne izmene odredbe Izbornog zakona. Upozoravaju da bi implementacija izbornih rezultata mogla biti dovedena u pitanje ako se ne postigne kompromis. Za sada, političari su saglasni da se zatraži mišljenje Venecijanske komisije.
Kao savjetodavno telo Saveta Evrope koje se bavi ustavnim pitanjima i izborima, Venecijanska komisija se o Izbornom zakonu BiH već oglašavala 2016. godine. Novo očitovanje Venecijanske Komisije očekuje se narednih nekoliko dana, dok je raspisivanje opštih izbora u BiH predviđeno do kraja maja 2018. godine.