Četiri velika gradilišta Evropske unije

U koliko god velikom iznosu da je bila odobrena pomoć za dužničke zemlje poput Grčke, još dugo nije rešen temeljni problem monetarne unije. U to nas je uverila 2012. Članice evrozone u ekonomskom pogledu sve više idu u različitim pravcima. Da li je evro, prestižni projekt evropske integracije zapravo konstrukcija sa greškom? I sam Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), indirektno je to priznao: "Pri konfiguraciji monetarne unije, koju imamo već deset godina i koja je u načelu važila kao održiva, pokazalo se da neće biti održiva ukoliko se ne preduzmu dalji koraci."

Nemačka je u tom procesu spasavanje evra zemlja koja je u centru pažnje. I kancelarka Angela Merkel je priznala da evro ima svojih mana i to pre svega kad je u reč o usklađivanju privredne moći novih članica evrozone sa starim. Merkel je istakla da postoji zajednička volja za opstankom evra kao zajedničke evropske valute i za njegovim jačanjem. "Takođe smatram da su zemlje članice, ali i cela Evropska unija, spremni na temeljne reforme", dodala je kancelarka.

Britanci se plaše za "finansijski London"

Četiri velika gradilišta na kojima se istovremeno gradi: regulisanje finansijskog tržišta, nadzor banaka sa ciljem stvaranja bankarske unije, budžetska disciplina i ekonomsko-politička koordinacija. Na planu regulisanja finansijskog tržišta, Evropska unija napreduje malim koracima, jer se pre svega Britanci plaše da bi mogla biti ugrožena uloga Londona, kao finansijskog centra, a time i britanska tržišna konkurencija. Nadzor banaka bi trebalo da bude realizovan do marta 2014.

Posebno problematično pitanje jeste budžetska disciplina. Pritom je upitno da li će i novi fiskalni pakt moći da unese disciplinu u evropske redove. Primera radi Francuska, koja za mnoge važi kao novi "bolesnik Evrope", nastoji pod vođstvom predsednika Fransoa Olandea da ublaži kriterijume. Od velikog značaja je hoće li Francuska i Italija ove godine uspeti da ostanu ispod granice od tri odsto budžetskog deficita. Dok se Olande zalaže za jačanje Evrope kroz veću solidarnost, Merkel govori o tome da i dalje predstoje teška vremena.

Suprotna stajališta između Severa i Juga dominiraće i novim pregovorima o višegodišnjem EU budžetu, koji su krajem 2012. propali.

Merkel hoće jako rukovodstvo Evropske unije

Posebno teški biće pregovori o četvrtom gradilištu. Do samita u junu Evropska unija želi da razjasniti kako da se smanje velike ekonomsko-političke razlike. Merkel smatra da to neće dugoročno funkcionisati bez promena evropskog sporazuma. Kancelarka smatra da bi zemlje članice u budućnosti trebalo još više kompetencija da predaju u ruke Evropske komisije, kako bi se mogla razviti u pravu „vladu Evropske unije“. Priznala je i da je unutar evropske porodice još poprilično usamljena sa takvim razmišljanjem. Ali ako do toga i dođe, nije reč o bliskoj budućnosti.

Predsednik Saveta EU Herman van Rompej uveren je da će u 2013. godini Evropa doživeti uspeh i bliskije sarađivati: "Šta će se dogoditi ako ne uspemo? Nikad ne odgovaram na hipotetička pitanja, zato što ćemo uspeti. Na kraju procesa ćemo ipak imati više Evrope, a ne manje. A krizu ćemo savladati korak po korak." Van Rompej je to rekao u junu mesecu, kad je kriza dostigla vrhunac. Utoliko radije on to sada ponavlja.

Autor: Kristof Hazelbah / Marina Martinović
Odg. urednik: Jakov Leon