Čije su slike koje su ukrali nacisti?

Carinici su pronašli oko 1.400 vrednih slika u stranu Kornelijusa Gurlita, sina poznatog trgovca umetničkim delima Hildebranda Gurlita, koji je umro 1956. Slike su navodno otkrivene još početkom 2012, ali vlasti su odlučile da to do sada drže u tajnosti. Još uvek je nepoznato da li su nacisti opljačkali ova umetnička dela. Predstavnici Jevrejskih porodica već se javljaju za diskusiju u vezi sa tim slučajem – među njima i naslednici jevrejskog kolekcionara Alfreda Flehthajma. Šta će se sada desiti sa umetničkim delima? Pravnik i stručnjak za umetnost Markus Štecel daje odgovore za Dojče vele.

Dojče vele: Gospodine Štecel, vi se već godinama bavite povraćajem umetnina koje su nacisti ukrali od Jevreja. Da li vas je iznenadilo ovo otkriće u Bavarskoj?

Markus Štecel: „I da i ne. Iznenadilo me je to što je ovakva zbirka decenijama ostala gotovo netaknuta. Radi se o umetničkim delima koje smo odavno smatrali izgubljenim, slikama neprocenjive vrednosti. To jeste, donekle, jedinstvena situacija. Na drugoj strani, na tržištu se stalno pojavljuju dela za koja ljudi smatraju da su uništena ili izgubljena. Ponekad ih otkriju i novinari. Zbog besprimerne pljačke umetničkih dela koje su sproveli nacisti, moguće je da i danas veliki deo njih sakuplja prašinu u nekoj umetničkoj zbirci. Što se toga tiče, Gurlit sigurno nije jedinstven slučaj.“

Pažnju medija privuklo je to što su carinici pronašli slike još početkom 2012, ali su sve držali u tajnosti. Zbog čega su se institucije odlučile na taj potez?

„Razlog je nemački zakon. Istrage počinju daleko od očiju javnosti. Državno tužilaštvo tvrdi da se protiv Kornelijusa Gurlita vodi istraga zbog utaje poreza. I to najmanje godinu i po dana. Slike su zaplenjene, ali to je samo privremena mera, što znači da će na kraju istrage umetnička dela biti vraćena vlasniku – osim ako su korišćena u izvršenju nekih zločina, što je ovde teško zamisliti.“

Pojedini stručnjaci su se već oglasili – oni tvrde da je Gurlit pravi vlasnik većine umetničkih dela i da mnoge od tih slika nisu ukrali nacisti. Da li se vi slažete sa tim?

„Kao pravnik koji se bavi pljačkom nacista, slažem se sa tim stavom. Ovde se pre svega radi o 'degenerisanoj umetnosti' odnosno o delima koje su nacisti 1937. godine uklonili iz muzeja. Pojedini trgovci, među njima i Hidlebrand Gurlit, bili su zaduženi za procenu njihove vrednosti. Očigledno je da je Gurlit postao vlasnik velikog dela tih eksponata. Kupio ih je u skladu sa zakonom. To znači da su njegovi naslednici vlasnici tih predmeta.“

Koliko je onda verovatan povraćaj tih slika iz „Minhenskog fonda“ onima koji tvrde da polažu pravo na njih?

„Trenutno možemo samo da nagađamo. Postoje pojedina dela, za koje verujemo da se nalaze u Gurlitovoj zbirci. U vezi sa tim, zanimljivo je što državno tužilaštvo nije zaplenilo samo umetnička dela, već i Gurlitovu dokumentaciju i liste sa inventarom. Uz pomoć tih papira, moguće je pratiti istoriju slika, a to je, naravno, veoma važno. I te informacije treba staviti na uvid javnosti.“

Markus Štecel je pravnik i specijalista za pitanja restitucije. U više navrata je zastupao naslednike vlasnika umetničkih dela koja su pokrali predstavnici nacističkog režima. Štecel zastupa naslednike Alfreda Flehthaima od 2008. godine.

Autori: Jan Bruk / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković