Đenova - najavljena tragedija

Ovo je peti – i najteži - slučaj rušenja saobraćajnih vijadukta ili mostova u Italiji u poslednjih pet godina. Visina nadvožnjaka u Đenovi je bila 50 metara a dužina dela koji se srušio – 80 metara. U ruševinama se još otkrivaju nova tela poginulih, mada je dosad izvučeno i četvoro preživelih. Smatra se da se na nadvožnjaku u trenutku nesreće bilo oko 30 automobila i između pet i deset kamiona. Evo kako je nesreća komentarisana u nemačkim dnevnim listovima:

Švarcvelder bote (Oberndorf): „Kako bi bilo umirujuće da se brzo nađe uzrok užasa koji bi onda mogao da se drugde otkloni. Ali, ovaj put to neće biti tako jednostavno. Na mostu su bili u toku radovi. No, moguće je i da je most pa i zbog nevremena. Sada se širi strah: da li su svi mostovi na sigurnom tlu? Naše misli su sa poginulima i njihovim bližnjima. I sa preživelima koje spasioci izvlače iz ruševina. Malo čudo u ovoj tragediji – ima i toga."

Švebiše cajtung (Ravensburg): „Italijanski ministar saobraćaja je rekao: ‚Ove tragedije se ne smeju dešavati u civilizovanim zemljama poput Italije.‘ I – u pravu je. On je rekao šta su Italija i Đenova konačno zaslužile: odgovore. Jasne odgovore na pitanje zašto se ove tragedije u Italiji još uvek dešavaju. Na pitanja o propustima države, gradskih planera, građevinskih firmi, arhitekata. Pitanja koja posle katastrofe u Đenovi ne smeju ostati bez odgovora. Da bi se dobili odgovori koji su sudski relevantni, moraće da prođe neko vreme. Ali pitanja se moraju postavljati već danas. Ona su se nagomilala već i odmah posle tragedije. Jedan renomirani građevinski inženjer je već godinama upozoravao na ‚neverovatne greške‘ u betonskoj konstrukciji mosta. Predsedavajući Trgovinske komore Đenove je 2012. rekao da će most Morandi ‚da se sruši za deset godina‘. Saobraćaj se odvijao i dalje. Do rušenja."

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Loša infrastruktura u Italiji je već dugo brinula stručnjake. Mnoge vlade u Rimu se, međutim, na to nisu obazirale. Umesto da se late saniranja prestarih mostova i tunela, ministri saobraćaja su samo ukazivali da su državne kase prazne. A da bi prikrile svoj nerad, ukazivale su i na diktat štednje iz Brisela."

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Kakva tragedija (…) koja izaziva i sumnje da su građevinski radovi izvedeni loše, da je konstrukcija bila prestara, da nije bilo dobre kontrole i da je bilo premalo novca za održavanje. Da li je katastrofa bila programirana? Nesreća sada opominje: potreban je veći oprez i političari treba da promene način razmišljanja. Bezbednost ljudi i sanacija trošnih konstrukcija bi trebalo da imaju apsolutnu prednost. Ni u Nemačkoj niko ne bi trebalo da se uljuljkuje u sigurnost, jer i ovde vlada veliki zastoj kada je reč o sanaciji."

Vestfeliše nahrihten (Minster): „Nesreća nije samo koštala života mnogo ljudi i izmenila živote njihovih prijatelja i porodica. Ona pogađa i nas. Narednih meseci ćemo svi mi sa neprijatnim osećanjem voziti preko velikih i malih mostova i osetiti olakšanje kada se – kao i bezbroj puta pre toga – ništa ne desi. Samo 12 odsto od ukupno 40.000 mostova u Nemačkoj su u dobrom ili vrlo dobrom stanju. Isto toliko njih nije u dobrom stanju, a oko 800 ih je u nezadovoljavajućem stanju. Možda sledeći put kada budemo stajali u zastoju zbog građevinskih radova na auto-putu nećemo da se ljutimo zbog toga što moramo da čekamo, već ćemo se radovati što se konačno nešto čini za našu bezbednost."

Priredio: Saša Bojić