Đoković je najbolji, a još uvek napreduje

„Taj sjaj u očima“ – tako glasi naslov članka o Novaku Đokoviću u Frankfurter algemajne cajtungu. Ispod velike fotografije Đokovića koji drži vimbldonski pehar, pogleda uprtog u nebo, dok mu Rafael Nadal iz drugog plana aplaudira, piše: „Kada deca provode mnogo vremena pred televizorom, iz toga ne mora obavezno da se izrodi nešto loše. Novak Đoković je kao mali dečak satima gledao vimbldonski turnir – dok nije počeo da sanjari: kako bi bilo da i on jednog dana pobedi na tom turniru. (…) No, preduslovi za tako nešto su bili sve samo ne povoljni. U zemlji je vladao rat, a Srbija je još uvek patila od njegovih posledica. To što u zemlji nije bilo nikakve teniske tradicije, još je predstavljalo manji problem.“

„Podneo je mnoge žrtve“

„U čitavoj državi je bilo samo par terena sa šljakom, nije bilo nijednog terena sa tvrdom podlogom, baš kao ni sa travom. Tenis je bio sasvim nisko na listama prioriteta: ako su srpski dečaci uopšte sanjarili o sportskim uspesima, onda pre svega o tome da postanu fudbalski ili košarkaški asovi – ali svakako ne o velikoj teniskoj karijeri. Novak Đoković je takvu karijeru ostvario, i njegova priča dokazuje da veliki sportisti ne poniču uvek u sredinama koje se savršeno staraju o sportskom podmlatku ili pružaju savršene uslove za trening. Novi lider na svetskoj rang-listi je rano otišao u beli svet, u tenisku akademiju bivšeg nemačkog Devis-kup kapitena Nikija Pilića, u blizini Minhena, i kada danas kaže da je podneo mnoge žrtve, može se zamisliti kako mu je bilo. Daleko od porodice, u stranoj zemlji – to ne može svako da izdrži. (…) Novak Đoković je na svoju zemlju ponosan na način koji nije kompletno nesimpatičan ili čudan – on poznaje istoriju, on poznaje imidž. Nadam se da sport može mnogo da promeni u načinu na koji nas svet vidi, kaže.“

Nadal je osetio bič

I u Zidojče cajtungu – velika fotografija Noleta se peharom, uz naslov: „Kompletno nadmoćan“: „Ono što je Đoković pokazao u drugom setu ovogodišnjeg finala Vimbldona, podseća na lekciju koju je u svoje vreme Džon Mekinro očitao Džimiju Konorsu. Đokovićev protivnik Rafael Nadal je u nedelju još uvek zvanično bio broj jedan. Đoković je taj broj jedan počistio sa terena, tom broju jedan je pokazao kako stvarno izgleda bič ošinut forhendom, taj broj jedan on je doveo do očajanja“.

Sezona tek počinje…

List prenosi i Nadalovu izjavu da vrhunski nivo igre, kakav sada pokazuje Đoković, ne može da se održava večito, i dodaje: „Sve nepobedive igrače su sa trona skinuli – drugi nepobedivi igrači. Mekinro je igrao do 1992, ali nikada kao čudesne 1984. Federer je izgledao nepobediv na travi – dok ga Nadal 2008. nije pobedio i u Vimbldonu. Sada je došlo Đokovićevih pet minuta. Ali, ono što je u njegovom slučaju uznemirujuće za konkurenciju, jeste njegov igrački razvoj. On je svake godine sve bolji. On neumorno radi na svojim slabostima. Jedno vreme je važio za specijalistu za tvrde podloge, i trpeo je podsmehe zbog svog servisa. Sada pobeđuje na svim podlogama, a njegov servis je postao oružje. U međuvremenu je postao bar isto tako brzonog kao i brzinsko čudo zvano Nadal. A sezona tvrdih podloga – tek počinje…“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević