Đokovićeve nove „komšije“ godinama u logorima i „hotelima“

Najpoznatiji stanar u istoriji zloglasnog hotela „Park“ privlači pažnju čitavog sveta. Dok Đokovićevi navijači ispred igraju kolo ogrnuti srpskim zastavama, čekajući odluku australijskog suda o vizi najboljeg tenisera sveta, reporteri su konačno obratili pažnju i na šačicu demonstranata koji ispred „Parka“ stoje odavno.

„Dobra fora“, rekla je jedna od demonstrantkinja za prava izbeglica kada je reporterka lista Ejdž upitala o smeštanju Novaka Đokovića u hotel. Ali, to nije bila fora.

Hotel u ulici Svonston maltene u centru Melburna više od godinu dana služi australijskim graničnim snagama kao pritvorska jedinica za potražioce azila koji se dovode iz zloglasnih australijskih logora na Papui Novoj Gvineji i Nauruu.

Borci za ljudska prava godinama situaciju u tim zatvoreničkim kampovima nazivaju „neljudskom“. Australija zvanično sledi politiku zastrašivanja, kako bi što manje ljudi krenulo na put bez vize. U smeštaje poput ovog u Melburnu uglavnom se prebacuju ljudi koji obole u logorima.

Devet godina u limbu

„Rođendani su mi najtužniji“, rekao je za Mehdi, jedan od pritvorenika u hotelu „Park“, za list Gardijan.

Mladić od 24 godine stigao je brodom u Australiju još kada mu je bilo 15 godina, kao pripadnik progonjene arapske manjine iz Irana. Dane ionako provodi ležeći na krevetu, ponekad čita ili pogleda film, ali na rođendane, kaže, po ceo dan razmišlja o godinama koje su mu pojeli skakavci.

Ali, baš dan pred poslednji rođendan Mehdi je doživeo iznenađenje kada se ispod njega u oskudno opremljenu sobu uselio najbolji teniser sveta. „Nikad nisam video toliko kamera i interesovanja. Nadam se da će Novak Đoković saznati za našu situaciju i da će govoriti o njoj.“

Kao i mnogi drugi, Mehdi je u Australiji prepoznat kao čovek u muci koji ne može biti deportovan jer mu u zemlji porekla preti odmazda. Ali, zvaničan izbeglički status nije dobio.

Devet je to dugih godina u pritvoru, na ostrvu Nauru, u Brizbejnu, sada u Melburnu. Kaže, neki koji su došli brodom sa njim odavno su slobodni ljudi, drugi su oduzeli sebi život jer nisu videli izlaz.

Crvi u hrani

Zgrada hotela koji je nekad imao četiri i po zvezdice pre dve sedmice bila je poprište masovne zaraze koronom i požara. Stanari kažu da su tada evakuisani iz hotela - sa lisicama na rukama. Policija veruje da je vatru podmetnuo jedan od njih, protiv kojeg će biti podignuta optužnica.

Par dana kasnije, stanari su tvrdili da su dobili obrok piletine u kojem su bili crvi. I inače, „hrana je sranje“, rekao je novinarima bengalski izbeglica Mohamad Džoj Mia, jedan od pritvorenika. Prema različitim izvorima, u hotelu se drži trideset do pedeset ljudi.

Prema tvrdnjama iz Đokovićevog okruženja, teniser je, kao i ostali, dobio jednako prljavu sobu kojom haraju bube.

Na prvom ročištu je sudija jasno rekao da Đoković ne može da ima pristup bilo kojoj prostoriji za trening, dok je smešten u hotelu „Park“.

Od požara naime ni ostali stanari ne mogu u teretanu koja postoji u hotelu, čak ni na maleni balkon na kojem su ranije pušili - bio je to jedini način da se bude na vazduhu. „Samo hoću svež vazduh“, rekao je Mia, ukazujući da su prozori u sobama zamandaljeni. „Ponekad ne mogu da dišem u ovoj sobi.“

Đoković može da ode, ostali ne mogu

Berlinski list Tagescajtung piše da je Đoković mimo svoje volje postao nada izbeglica i onih koji se zalažu za njihova prava. Ovako će, kako se dodaje, možda svetska javnost pokloniti pažnju strogoj politici Australije prema izbeglicama.

„Postiđen sam“, rekao je za Gardijan jedan Đokovićev fan koji se pridružio protestu ispred hotela. „Došao sam ovde zbog Đokovića i tek sada saznao da su neki ljudi ovde zatvoreni po devet godina. To je tako pogrešno.“

„Novak Đoković ima resurse celog sveta iza sebe“, rekla je Elison Betison iz organizacije „Ljudska prava za sve“. „Kad nekog poput njega mogu da uvedu u ovaj brutalni režim, onda zamislite šta se zbiva sa ljudima koji zatraže azil na aerodromu ili pošto stignu brodom. Izloženi su neprozirnom sistemu pravila koja se stalno menjaju.“

Doduše, prema rečima australijske ministarke unutrašnjih poslova, Đoković nije u pritvoru i u svakom trenu može da napusti zemlju ako želi. Kaže, službenici granične policije bi mu rado pomogli.

To se ne može reći za izbeglice poput Mehdija. „Mladost mi je protraćena u pritvoru. Ne vidim nijedan razlog za to. Zašto? Zašto me još drže ovde?“, pita se ovaj mladić.

nr (afp, guardian, theage, taz)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu