Šizofrenija ili rasizam?
4. januar 2019.
Najpre u Botropu, onda u Esenu. Više puta je Andreas N. (50) ciljano usmerio automobil ka okupljenim ljudima koji su mu izgledali kao stranci. Povredio je osmoro ljudi, pre nego što ga je uhvatila policija. N. je trenutno u istražnom zatvoru. Bezbednosne službe veruju da je motiv bila mržnja prema strancima.
Napadač je živeo od socijalne pomoći u Esenu. Brzo je do medija došla informacija da je navodno psihički bolestan.
Da li se dakle radi o hladnokrvnom desničarskom terorističkom apadu ili o ubilačkom pohodu jedne osobe, čiji se svetonazor radikalizovao kroz psihičku bolest?
Jasna namera da ubije
„Taj čovek je imao jasnu nameru da ubije strance“, kazao je ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije Herbert Rojl iz Hrišćansko demokratske unije.
Prema najnovijih saznanjima, Andreas N. nije imao kontakt sa ekstremno-desničarskom scenom. Sociolog Matijas Kvent govori o „zločinu iz predrasude, odnosno zločinu iz mržnje“. Direktor Instituta za demokratiju i civilno društvo iz Jene je specijalista u oblasti istraživanja radikalizacije i desničarskog ekstremizma. Prema njegovom mišljenju, N. „se ciljano usmerio ka određenoj grupi ljudi: ka ljudima koji nisu belci, za koje je smatrao da su stranci“.
Poruka je jasna, zaključuje Kvent. Tokom saslušanja napadač je kazao „da su brojni stranci problem za Nemačku, koji on želi da reši. To znači da se radi o rasističkom činu, koji ima političku dimenziju.“ Pored toga napad nastavlja da širi strah kod dela stanovništva.
O terorističkom napadu govori i socijaldemokratski političar Karamba Diabi. Stručnjak za pitanja integracije, afričkog porekla, na Tviteru je napisao: „Ako su motivi rasistički, onda za to moramo da koristimo prave reči. Izgleda da je napad u Botropu politički motivisan, pa je tako reč o terorizmu.“
Teroristi i amok-ubice su slični
Ali koliko god političari većinski zauzimali jasnu poziciju, toliko je nejasno kakav je uticaj mentalnog stanja okrivljenog na izvršeni zločin. List Kelner štat ancajger piše da Andreas N. već decenijama boluje od šizofrenije, kao i da je 2005. godine neko vreme proveo na zatvorenom odeljenju psihijatrijske klinike.
Mnogi zato pišu da je reč o amoku – to je malajska reč skovana da opiše stanje kada duh zlog tigra obuzima čoveka, terajući ga da u besu i očaju počini neko zlo. U modernom jeziku se koristi da opiše zlodela u kojima napadač naizgled bez mnogo biranja ubija i ranjava ljude, rizikujući da i sam bude ubijen ili pak završavajući čin samoubistvom.
Ali gde su granice amoka i terorizma? I da li te granice moraju da se povuku? Da li se radi desničarskom teroristi koji mrzi strance ili o psihičkom bolesniku? Ili je moguće i jedno i drugo?
„Moja teza, iako nije dovoljno empirijski istražena, je da su teroristi i amok-napadači apsolutno slični“, kaže kriminološkinja Brita Banenberg u razgovoru za DW. Bez obzira da li je reč o osobama koje imaju ekstremno desničarski ili islamistički motiv ili „da li amok-napadač sve mrzi i odbacuje čitavo društvo, to se u velikoj meri bazira na psihičkim poremećajima. Ti usamljeni napadači su po pravilu ljudi koji imaju malo socijalnog kontakta ili ga uopšte nemaju“, objašnjava profesorka sa Univerziteta u Gisenu.
„Oni se svi po internetu kreću u svetovima i forumima koji jačaju njihove poglede na svet, njihovu mržnju i odbacivanje“, kaže Banenberg. Dakle efekat pojačavanja već postojećih pogleda od strane istomišljenika na društvenim mrežama i moguća psihička oboljenja u tim slučajevima se mešaju u opasan koktel.
Mržnja koja se projektuje na grupe
Za kriminološkinju Banenberg prvi rezultati istrage pokazuju da je ponašanje napadača bilo tipično. „Proučavali smo veliki broj takozvanih amok-pohoda u Nemačkoj. Kod odraslih počinilaca postoje zanimljive upadljivosti“, kaže naučnica. „Svi oni nisu zaista mentalno zdravi.“
Vrste psihičke poremećenosti su doduše različite. „Ipak, primetili smo da više od trećine odraslih počinilaca, od 24 do 70 godina starosti, ima teške psihičke poremećaje, u smislu paronoidne šizofrenije“, kaže Banenberg.
Istraživanja njene katedre pokazuju da su ti počinioci puni odbojnosti prema društvu. Oni najčešće projektuju svoju mržnju na određene grupe, „bilo da se radi o strancima, ženama, kolegama sa posla ili nekim drugim ljudima“. Psihički poremećaj u smislu šizofrenije je oboljenje koje elemente bolesti spaja sa motivima mržnje.
Na sve to, prema istraživanju kriminološkinje, još dolaze osobe sa poremećajem ličnosti. Ti počinioci mogu da imaju više uvida u to što rade, „ali i oni se jednako fanatično gube u ideji spektakularnog ubilačkog čina“.
Banenberg zato apeluje na veću pažnju čitavog društva. Onog ko pokazuje zanimanje za izvršenje napada, bilo da je reč o amoku ili terorističkom napadu, i ko je pun mržnje je „obično moguće prepoznati nekoliko meseci ranije“. Rodbina, prijatelji i kolege bi o tome na vreme trebalo da obaveste policiju.
U slučaju napada automobilom tokom novogodišnje noći nadležni samo mogu da dalje prikupljaju dokaze, a sudovi da odvagaju kaznu. Tu će i oni morati da daju zvaničan odgovor na pitanje do koje mere se ovde radi o bolesnoj psihi jednog čoveka, a do koje o terorizmu.