Špijunski triler u štutgartskoj sudnici

Sve izgleda kao zaplet nekog klasičnog špijunskog trilera. U njemu ima poštanskih sandučića bez stvarnih stanara, špijunskih radio-veza i skrivenih poruka na internetu. Jedan bračni par optužuje se da je preko 20 godina špijunirao, prvo za sovjetsku, a zatim rusku tajnu službu SWR. Ovog utorka (15.1.) Andreas Anšlag (54) i njegova supruga Hajdrun (48) izaći će pred sud u Štutgartu. Državno tužilaštvo tereti ih za „špijunske radnje“ i falsifikovanje dokumenata.

Vodili „tih i miran život“

Sumnja se da Anšlag i nije pravo prezime optuženog para. Njihov advokat Horst-Diter Pečke ni u razgovoru za DW ne osporava da je to možda lažno ime. O optužbama se izjašnjava samo indirektno, ali kaže da je kazna od možda 10 godina, koja im preti, preterana. Taj minhenski advokat razume se u ovakve slučajeve. Zastupao je 1970-ih i 1980-ih otkrivene agente KGB-a i istočnonemačke tajne službe Štazi. Jedan od njegovih najpoznatijih klijenata bio je Ginter Gijom, referent bivšeg nemačkoga kancelara Vilija Branta i špijun DDR-a. Nakon što je Gijom 1974. otkriven, Brant je podneo ostavku.

Priča o paru koji je optužen za špijuniranje počinje u vreme kada je još postojao Sovjetski Savez i kada je Hladni rat bila svakodnevica. U optužnici se navodi da je optuženik došao u Nemačku 1988, a njegova supruga dve godine kasnije, oboje s falsifikovanim austrijskim pasošem. Navodno su rođeni u Južnoj Americi. Prvo su živeli u Ahenu, gde je optuženi studirao mašinstvo.

Nakon što im se rodila ćerka, njihova kamuflaža postala je savršena. Par je živeo mirno i neupadljivo i preselio se u omanje mesto Mekenhajm pored Bona. Komšije optužene opisuju kao ljubazne, ali distancirane ljude. „Imali su malo kontakata sa drugim ljudima. Muža nisam nikada videla, iako smo živeli blizu njih“, kaže jedna komšinica.

„Mrtvi poštanski sandučići“

Paru je, prema saznanjima Državnog tužilaštva, uspelo da zavrbuje jednog holandskog diplomatu koji je postao njihov informant. On im je, navodno, dostavio desetine tajnih dokumenata o NATO i Evropskoj uniji. U njima je, opet navodno, bilo reči i o odnosu prema Rusiji.

Ti dokumenti su, kako stoji u opštužnici, preko takozvanih „mrtvih poštanskih sandučića“ bili prosleđivani u centralu SWR-a u Moskvi. Odatle je par naloge navodno dobijao preko radio-veze, a svoje dojave slali su preko satelita i jedne video-platforme na internetu. Prilikom hapšenja u oktobru 2011. je, prema pisanju magazina „Špigel“, Hajdrun A. sedela uz kratkotalasni prijemnik i zapisivala tajne poruke. U tom trenutku je par živeo u jednoj kući u Mihelbahu, maloj opštini u saveznoj pokrajini Hesen. Istog dana Andreas A. Uhapšen je u Balingenu. Danima su nemački kriminalistički službenici specijalnim uređajima pretraživali kuću i imovinu para koji se sumnjiči za špijunažu. „Odjednom se ispred naših prozora odigravao špijunski triler. Bilo je kao na filmu“, seća se jedna komšinica.

Šta nakon presude?

Kako je moguće da je par za koji se sumnja da se bavio špijunažom toliko dugo mogao neotkriveno da deluje u Nemačkoj? Prema medijskim izveštajima, na kraju su američke tajne službe upozorile nemačke istražioce na sumnjive aktivnosti supružnika u Mihelbahu. Ni ruska ambasada u Berlinu, ni tajna služba SWR, nisu hteli da daju izjave za o celom slučaju.

Zvanični Berlin je očigledno pre nekog vremena pokušao da dogovori razmenu para za agente koji su radili za jednu tajnu službu s kojom Nemačka sarađuje. Ali dogovor nije postignut. Sada se ponovno spekuliše o razmeni. „Moji klijenti nisu se prestali da se nadaju da će možda, nakon izricanja presude, doći do razmene“, rekao je branilac optuženog para Pečke u intervjuu za jedne berlinske novine. Prema njegovim rečima, dvoje optuženih supružnika u štutgartskoj sudnici nameravaju da se brane ćutanjem.

Autori: Mihail Bušujev / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković