Šta ne sme Bavarska, šta sme Nemačka?

DW: Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman zapretio je da će vraćati izbeglice koje dođu preko Austrije, jer ta zemlja, kaže, krši evropsko pravo. Da li bi to bilo pravno moguće?

Valter Mihl: Kada bi bilo, onda to ne bi mogla da radi Bavarska, već je to u isključivoj nadležnosti federacije. Teoretski je naravno nadležna jedna druga zemlja EU, ako su izbeglice već došle preko Austrije. To ne mora biti sama Austrija. Nemačka mora najpre da utvrdi koja zemlja EU je zaista nadležna. A da bi se to ustanovilo, izbeglice u svakom slučaju najpre treba da dobiju dozvolu boravka u Nemačkoj.

Trenutno postoji kontrola na granici sa Austrijom, ali izbeglice niko ne zaustavlja. Da li bi Nemačka u slučaju potrebe smela da zatvori granicu?

Prema nemačkom pravu, to bi bilo moguće. Prema pravu EU, to je moguće kao jednostrana mera u apsolutno vanrednoj situaciji i na maksimalno dve godine. A morali bi da budu utvrđeni i teški propusti pri kontroli spoljnih granica. To je u ovoj situaciji moguće.

Sada tu spoljne granice EU gotovo potpuno otvorene sve do Mađarske koja je podigla ogradu. Da li bi pravno moglo da se tvrdi da i Nemačka sme da se zaštiti ogradom ako zaštita spoljnih granica EU ne funkcioniše?

Ja to ne vidim tako. Doduše, u državnim propisima ne stoji ništa o načinu zaštite granica. Ali, u svakom slučaju, treba poštovati individualna osnovna prava. A i princip srazmere – a ja smatram da bi on tako bio povređen. Osim toga, usađivanje granice u planine između Nemačke i Austrije bi, topografski gledano, bio vic – to nije realističan predlog.

Kancelarka je još jednom rekla da ne može biti zaustavljanja prihvata izbeglica. Da li je doseljavanje teoretski neograničeno?

U principu – da. Pravni instrumenti koji regulišu položaj izbeglica u EU i Nemačkoj ne predviđaju gornju granicu. Doduše, oni nisu prilagođeni ovolikom broju izbeglica, a ni situaciji u kojoj spoljne granice ne funkcionišu.

Postoji li faktička gornja granica, i ako postoji, ko je određuje? Ili bi najpre moralo da se čeka na slom poretka u državi?

To je onda vanredna situacija koja pravno nije regulisana. Moralo bi se stići do granice koja nije normativno regulisana. Nema presedana koji bi ukazivali na tačan način rešavanja te situacije.

Merkelova je rekla i da tzv. Dablinska pravila (prema kojima je za izbeglice nadležna prva zemlja u kojoj su izbeglice stupile na tlo EU) „u praksi nisu održiva“. Može li šefica jedne vlade da tek tako proglasi Dablin mrtvim?

Pravno gledano – ne, ali praktično – može. Pravila EU važe za sve njene članice. Šefica vlade jedne zemlje ne može da kaže: ne zanima me šta kaže pravo koje važi u Evropskoj uniji. Ali, praktično gledano, kancelarka je u pravu. Ako se zemlje na spoljnim granicama EU ne pridržavaju svog dela tih pravila, pitanje je da li države koje nemaju spoljne granice ne smeju da odstupe od pravila onda kada sveukupna konstrukcija sistema više ne funkcioniše.

Da se li u tako nesigurnoj situaciji treba pridržavati postojećih pravnih odredbi - jer Dablin zapravo i dalje važi – ili onoga što je moguće?

Problem je u tome što uopšte nije jednostavno pridržavati se prava. Ako države na spoljnim granicama ne registruju izbeglice, unutrašnje države ne mogu da utvrde koja zemlja je prema Dablinskim pravilima nadležna za te ljude. A to bi moralo da se ustanovi kako bi se svaka izbeglica vratila državi koja je za nju nadležna. To znači da se u praksi moramo pridržavati onoga što je moguće, jer se pravne odredbe ne mogu sprovoditi.

Šta mislite, kako će se situacija dalje razvijati?

Mislim da su svi složni oko toga da Dablin treba reformisati. Cilj mora biti ponovno uspostavljanje delotvornih kontrola na spoljnim granicama i da se tamo registruju izbeglice. Istovremeno ne smemo ostaviti na cedilu države na spoljnim granicama, već u čitavoj EU uvesti pravednu raspodelu i pre svega jedinstvene standarde za dodelu azila. Praksa će pokazati koliko je to realno. Kada se o tome radi, ja sam u ovom trenutku više pesimista nego optimista.

Dr Valter Mihl je profesor evropskog prava na univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu.