Šta se desi kad dobijaš 560 evra mesečno?
31. maj 2020.
„Zamorče“ – tako je Tuomas Muraja opisao sebe u naslovu svoje knjige. On je, naime, bio deo finskog eksperimenta u kojem je 2.000 nezaposlenih građana tokom dve godine primalo zagarantovani osnovni dohodak od 560 evra mesečno. Taj novac bi stizao na račun bez ikakvih uslova.
Muraja je slobodni novinar koji se mučio da nađe stalni angažman, išao na obavezne kurseve Agencije za zapošljavanje, katkad zarađivao skromne honorare i uz to primao socijalnu pomoć. A onda je čuo da će biti „zamorče“.
„Bilo je to pravo olakšanje jer sam se otarasio čitave birokratije“, seća se on. „Više nisam morao da popunjavam formulare ili idem na predavanje gde nas uče kako da napišemo životopis i slično. Konačno sam mogao da se koncentrišem na posao, a to je pisanje knjiga i članaka.“
U dve godine je Muraja objavio dve knjige, napisao brojne novinske članke i konkurisao za osamdesetak radnih mesta. Pozitivna iskustva imali su i drugi sa kojima je pričao pišući knjigu „Zamorče osnovnog dohotka“.
Jedna dama ispričala je da je konačno pokrenula svoj kafe, znajući da će imati osnovni dohodak čak i ako posao ne krene dobro. Jedan svršeni student je rekao da je mogao da ode i na loše plaćene prakse kako bi stekao iskustvo.
Nije porasla zaposlenost
Ipak, finski eksperiment ni kod kuće ni u inostranstvu nije izazvao preveliko interesovanje za ideju da svi građani imaju osnovni dohodak. Neki novinski izveštaji označili su eksperiment kao „propao“. Ali nakon što je ovog meseca objavljena studija o poduhvatu, izveštavanje je postalo nijansiranije.
Mine Jikano, istraživač na Institutu za socijalno osiguranje koji je sproveo studiju, odbacuje tvrdnje da je eksperiment omanuo. „Rekao bih da je bio uspešan“, navodi Jikano. „Istina je da na kraju ne možemo videti veliki efekat po zapošljavanje. Ali nije fer govoriti da je eksperiment propao.“
Nalazi su zasnovani poređenjem 2.000 nezaposlenih koji su tokom cele 2017. i 2018. godine primali po 560 evra i 173.000 drugih nezaposlenih koji nisu imali ovaj bezuslovni dohodak. Ispostavilo se da je tek neznatno više ljudi iz prve grupe našlo posao tokom ovog perioda.
Sa druge strane, značajna je bila razlika u osećaju sreće. Ljudi sa osnovnim dohotkom su u proseku osećali daleko manji nivo nesigurnosti i stresa. „Kada je zadovoljstvo veće, ljudi imaju bolje šanse da nađu posao. Poslodavci ih posmatraju kao sposobnije“, kaže Jikano.
O tome izveštava i autor knjige Tuomas Muraja. „Najvažnije je da su se oni koji su imali osnovni dohodak osećali mentalno bolje. Kada si obezbeđen i slobodan, osećaš se bolje.“
Da li se to isplati?
No političari prevashodno žele da znaju da li se osnovni dohodak ekonomski isplati. Na to ukazuje i profesor ekonomije Bernhard Nojmerker iz Frajburga, koji podržava ideju osnovnog dohotka. „Političari su nesigurni, lako nalaze argumente poput onog da bi se svi ulenjili ako bi imali bezuslovni prihod i da se to ne može finansirati. U tu se završava svaka debata.“
Nojmerker veruje da bi jedino pritisak javnosti mogao da dovede do promena, posebno tokom krize izazvane pandemijom.
„Kriza nam je pokazala probleme tradicionalne i, ja bih rekao, zastarele države socijalnog staranja. Rekao bih da valjano organizovan osnovni dohodak u jeku digitalizacije i kriza, može da bude obećavajući i održiv model moderne tržišne ekonomije“, dodaje ovaj ekonomista.
Finska planira da nastavi sa eksperimentima na ovom polju. I drugde se ponešto dešava – Španija je ponudila neku vrstu osnovnog dohotka svima koji su zbog krize ostali bez posla. Kenija je pokrenula 12-godišnju studiju. Broj „zamorčića“ raste.