Šta se zna o krvavom napadu u Iranu

Na četvrtu godišnjicu smrti iranskog generala Hasema Sulejmanija, najmanje 95 ljudi je poginulo u dve eksplozije u njegovom rodnom gradu Kermanu, i to u blizini groba pokojnog generala.

Državni mediji objavili su u sredu da je još 211 osoba povređeno. Bio je to najsmrtonosniji napad u 45-godišnjoj istoriji Islamske Republike.

Vlada je nazvala događaje terorističkim napadom i za četvrtak proglasila državnu žalost.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, najavio je odlučan odgovor. „Neka znaju da će ova katastrofalna dela izazvati oštar odgovor, ako Bog da“, naveo je u saopštenju.

Politički savetnik iranskog predsednika optužio je Izrael i SAD da stoje iza napada. „Odgovornost za ovaj zločin je na na američkom i cionističkom režimu, a terorizam je samo sredstvo“, napisao je Mohamed Džamšidi na društvenoj mreži X.

Međunarodne osude napada

Nemačka Savezna vlada i Evropska služba za spoljne poslove osudile su napad kao teroristički akt, dok SAD odbacuju svaku odgovornost za napad.

„Sjedinjene Američke Države nisu ni na bilo koji način bile uključene, i svaka naznaka suprotnog je smešna“, rekao je portparol Stejt dipartmenta. On je dodao da američka administracija „nema razloga da veruje“ da je Izrael iza napada.

Napad se dogodio dan nakon što je u udaru dronom u predgrađu libanskog Bejruta ubijen drugi čovek palestinskog Hamasa. Izrael zvanično ne preuzima odgovornost za taj udar, mada sve ukazuje da je to bio izraelski napad.

Kod napada u Iranu je drukčije. „Mislim da ni Izrael ne stoji iza ovih napada“, kaže za DW stručnjak za Bliski istok Araš Azizi sa Univerziteta Klemson u američkoj Južnoj Karolini.

„Postoje razlozi što Izrael nije glavni osumnjičeni. Prvo, Izrael trenutno ne traži vojni sukob s Iranom. Drugo, Izrael do sada nije izveo napade protiv nevinog civilnog stanovništva u Iranu“, nabraja on.

„Iako postoji sumnja da je Izrael ranije izvodio ciljane napade na naučnike iranskog nuklearnog programa ili pripadnike Revolucionarne garde unutar ili izvan Irana, pri čemu su izbegnute civilne žrtve. Prema iranskim vlastima, u sredu nisu ubijeni komandanti Revolucionarne garde niti drugi visoki funkcioneri“, kaže Azizi.

Araš Azizi je autor knjige „Komandant iz senke“ o iranskom generalu Hasemu Sulejmaniju i globalnim ambicijama Irana. Sulejmani je bio bitan faktor iranske Revolucionarne garde i komandant brigada Al Kuds. Ubijen je u januaru 2020. godine u američkom raketnom napadu u Bagdadu.

Al Kuds: Iranski vojni odred u inostranstvu

Al Kuds je arapski naziv za Jerusalim. Ove brigade Revolucionarnih gardi imaju zadatak da podržavaju grupe bliske Iranu u inostranstvu – na primer, suprotstavljajući se islamističkom terorizmu poput onog Islamske države (IS) u Siriji i Iraku.

Brigade Al Kuds su odgovorne su za ostvarivanje vojnih i političkih interesa Irana u islamskim zemljama.

Sulejmani se smatrao ključnom figurom Irana na Bliskom istoku. Po potrebi je mogao brzo da mobiliše šiitske paravojske u regionu.

Teško je utvrditi koliko novca Al Kuds ima na raspolaganju za propagandne medije. Direktno su podređene verskom vođi Irana i imaju pristup iranskim naftnim prihodima.

„Iranski režim spolja izgleda snažan, ali kada se pažljivije pogleda, vrlo je ranjiv“, ocenjuje Ali Fatholah Nedžad, direktor Centra za Bliski istok i globalni poredak sa sedištem u Berlinu.

Sumnja se i na Islamsku državu

Kako kaže Araš Azizi, postoje naznake da se iza napada od srede krije Islamska država provincije Horasan. U pitanju je ogranak Islamske države koji deluje posebno u Avganistanu gde ratuje sa Talibanima.

Proteklih dana se i u Nemačkoj špekulisalo da bi ova organizacija mogla da stoji iza navodno planiranih napada na ciljeve u Evropi, uključujući katedralu u Kelnu.

„Dve bombe su detonirane s ciljem ubijanja što više civila. Nakon prve eksplozije, mnogo ljudi i nekoliko spasilaca se okupilo na mestu događaja. Zatim je eksplodirala druga bomba, odnoseći mnoge živote“, podseća Azizi.

„Ključna činjenica je da je prva bomba bila postavljena pored muzeja čija je zgrada ranije bila zoroasterski hram. Islamska država Horasana ne smatra pretnjom samo zoroastrizam, već i Iran, iransku kulturu i, na kraju, šiite vidi kao najveću pretnju islamu“, kaže ovaj stručnjak.

Za sada taj ogranak terorističke Islamske države ćuti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.