Šta će biti sa Merkatorom?
27. oktobar 2017.
Iako je Agrokorovo preuzimanje Merkatora pre tri godine u Hrvatskoj bilo predstavljeno kao veliki uspeh na tragu najbolje svetske prakse ukrupnjavanja maloprodaje i jačanja konkurentnosti, brojni slovenački ekonomisti otpočetka su bili sumnjičavi prema tom potezu. Smatrali su da u tom slučaju jedna visoko zadužena kompanija kupuje drugu visoko zaduženu kompaniju, što se ne može dobro završiti ni za Merkator ni za Agrokor.
I slovenački političari upozoravali su na opasnost od ulaska Agrokora u Merkator, najvećeg slovenačkog poslodavca sa oko deset hiljada radnika, s obzirom na veliku važnost te kompanije za slovenski prehrambeno-industrijski sektor.
No slovenačka politika, kako za DW objašnjava Bogomir Kovač, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, nije imala snage da spreči ulazak Agrokora u Merkator. „Radilo se o političko-ekonomskom fatalizmu: svi su znali o čemu se radi, ali niko više nije bio dovoljno snažan za bilo kakvu odbranu od tog preuzimanja“, kaže Kovač.
Osporavanje ugovora
Nakon finansijskog kolapsa Agrokora, slovenačka vlada pokušava da sprečiti da hrvatska kompanija u ponor povuče i Merkator. Zato je prošlog proleća donet lex Mercator, zakon kojim Ljubljana nastoji da spreči negativne uticaje i prelivanje krize u Sloveniju. Ovih dana iz Levice, slovenačke parlamentarne stranke koju porede s grčkom Sirizom, stižu predlozi da Slovenija otkupi Merkator, a onda ga restrukturira i sanira.
No Kovač ne veruje u reotkup Merkatora. Kaže da Slovenija za to nema novca, a samo dugovi Merkatora iznose oko 900 miliona evra. Iako je skeptičan prema pokušajima spašavanja te firme, ovaj ekonomista priznaje da neke mogućnosti ipak postoje. Prva podrazumeva da se sve države u kojima Agrokor posluje međusobno povežu i donesu posebne zakone, kojima bi ograničili delovanje hrvatskog lex Agrokora. Druga je mogućnost da Ljubljana u kompleksnom pravnom sporu pokuša da ospori kupoprodajni ugovor o prodaji Merkatora, jer se on, kako kaže Kovač, temeljio na lažiranim podacima i rezultat je koruptivnog delovanja.
Ugledni profesor, međutim, upozorava da Merkator, ovakav kakav jeste – enormno zadužen – ne može da preživi. „Da bi preživeo, on mora da dobije nove vlasnike i otpis dugova. U čistom poslovno-ekonomskom smislu tu rešenja nema, jer Merkator nije poslovno sposoban za taj pothvat. Poslovni model Merkatora, pa i Konzuma, koji se temelji na visokoj zaduženosti, nije moguće spasiti bez novih tržišta i izuzetne efikasnosti, a njih nema“, uveren je Kovač.
Strategija balkanskog monopola
Ni slovenački ekonomista Maks Tajnikar ne veruje u ulazak države u vlasništvo lanca samoposluga, podsećajući da „niko ozbiljan u Sloveniji ne misli da trgovina mora biti u državnom vlasništvu“. No Tajnikar kaže i da ne treba naročito brinuti za sudbinu Merkatora. „Ako Agrokor ide u stečaj, Merkator će dobiti novog vlasnika. Ako će se Agrokor sanira, onda je Agrokoru za sanaciju potreban Merkator i neće ga prodavati. Možda bi za Mercator najbolje bilo da dođe do stečaja Agrokora, jer će u slučaju sanacije morati da snosi deo troškova sanacije.“
„Za Merkator je opasna zbrka koja je nastala s lex Agrokorom, jer bi zbunjene banke mogle preko njegovog vlasništva obezbediti svoja potraživanja i blokirati njegov rad ili bi hrvatska vlada – a ne privatni vlasnik Agrokora – mogla da preuzme pravo odlučivanja o sudbini Merkatora“, analizira Tajnikar, pretpostavljajući da bi tada sa slovenačke strane stigla tužba kojom bi se usporavalo pravo hrvatskoj državi na takve odluke.
Kada je pak reč o Agrokoru, Tajnikar smatra da je Todorićeva strategija širenja tog koncerna i stvaranja svojevrsnog balkanskog monopola bila pogrešna, baš kao što su pogrešni i svi potezi oko njegova spašavanja. „Treba imati na umu da se kriza Agrokora ne može rešiti bez Sberbanke, jer je nužno pretvaranje jednog dela duga u vlasnički kapital, a dogovor s tom bankom bi se postigao najlakše i bio bi signal i za sve druge poverioce. Bilansi Agrokora ne bi trebalo da budu javni, kao što je to uradio vladin poverenik za Agrokor, sve dok se ne napravi plan za poslovni zaokret i dok se ne postigne dogovor s kreditorima“, upozorava Tajnikar.
Hiljade tužbi protiv Hrvatske?
Stupanje hrvatske države u vlasništvo nad Agrokorom s lex Agrokorom i izbacivanje Todorića s funkcije (privatnog) vlasnika, po Tajnikaru, de facto znači nacionalizaciju preduzeća, što onemogućava legalnu sanaciju i može voditi samo u stečaj. Naš sagovornik smatra i da neravnopravni tretman banaka i dobavljača opterećuje hrvatsku državu i stvara podlogu za hiljade tužbi protiv države.
„Kriza Agrokora stoga će se proširiti na mnoštvo dobavljača i investitora, što će pogoditi čitavu hrvatsku ekonomiju. Vladin poverenik za Agrokor sada bi morao da razgovara s Todorićem i Sberbankom, a ne s novinarima, policajcima i političarima. Za potonje bi kasnije uvek bilo dovoljno vremena. Ali za te opomene sada je prekasno“, smatra Tajnikar.
Kada je reč o budućnosti Agrokora, pesimističan je i njegov kolega Kovač. Po njegovom mišljenju, firmu u ovakvim okolnostima i s ovolikim dugom nije moguće spasiti. „Lex Agrokor zapravo samo predstavlja kupovinu vremena. Sistem bi se u suprotnom već raspao, a sada se kontrolisano raspada. Sistem je moguće samo radikalno restrukturirati i postupno prodati, i to po delovima, jer sumnjam da je iko zainteresovan za Agrokor kao celinu“, zaključuje Kovač.