Šta će biti u Srbiji kad dođe zima?

Srbija, „osim sa izbeglicama, mora da se bori i sa mnoštvom sopstvenih problema“, piše dnevnik Di velt: „Ekonomska situacija je loša, a država vrlo zadužena. To zna i vlada u Beogradu. I pored toga, naša dužnost je da pomognemo izbeglicama, kaže srpski premijer Aleksandar Vučić u razgovoru za Di velt. Preuzećemo još veću odgovornost i primiti još i veći broj izbeglica, kaže. On, doduše, može da to olako obećava, jer ga do sada niko nije držao za reč. A to bi uskoro moglo da se promeni. Na primer, kada bi Hrvatska, Slovenija, Austrija ili Nemačka odlučile da zatvore svoje granice, kao što je to učinila Mađarska, onda bi izbeglice ostale nasukane u Srbiji, gde bi se popunili kreveti koji su im pripremljeni“

„Do sada je raspoloženje prema izbeglicama bilo pozitivno, kaže Nikola Kovačević iz beogradskog Centra za ljudska prava. On se, zajedno sa drugim aktivistima, brine za to da umornim i traumatizovanim ljudima ništa ne nedostaje. No, on strahuje da bi velikodušnost i razumevanje njegovih sunarodnika uskoro mogli da se potroše: Kada ovde postane hladno i izbeglicama zatrebaju prave kuće. Onda bi moglo da dođe do sukoba i netrpeljivosti prema strancima, pa i napada na njih. „Aktivista nema mnogo toga dobrog da kaže o desnonacionalnoj vladi premijera Vučića, koja je za njega previše autoritarna, previše korumpirana, previše nacionalistička. Ali jedno im moram priznati, kaže Kovačević: Vučić se trudi da primi te ljude, On svom narodu objašnjava zašto moramo da im priredimo dobrodošlicu i ne trpi rasističke ispade. Strah od zime i teškoća koje ona nosi sa sobom oseća se svuda u Srbiji.“

„Nova ruta za izbeglice vodi preko Slovenije“, naslov je članka objavljenog u dnevniku Tagescajtung. „U malim koracima i uz strogu kontrolu, slovenačka vlada se posvetila reci izbeglica koja se od vikenda koncentriše na zemlju između Alpa i Balkana. Otkako je Mađarska u noći sa petka na subotu zatvorila granicu sa Hrvatskom, više hiljada izbeglica je iz Hrvatske prešlo u Sloveniju. Odatle ih vozovima i autobusima prevoze do austrijske granice. Na graničnom prelazu Špilfeld je u nedelju ujutro bilo 1.650 izbeglica, a u Bad Radkersburgu njih 360. Tokom dana je pristiglo još nekoliko hiljada izbeglica.“

„U Austriji su u prvi mah računali sa većim brojem pridošlica. To što njihov transport kroz slovenački koridor traje toliko dugo, posledica je uslova koje postavlja slovenačka vlada. Dok UNHCR polazi od toga da Slovenija može da svakodnevno primi i prosledi dalje 7.000 izbeglica, Ljubljana je taj broj ograničila na 2.500. Boštjan Šefic, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, rekao je da su preduzete mere da se omogući kontrolisan ulazak izbeglica i migranata u zemlju. On dodaje da bi, u slučaju da se broj pridošlih bitno poveća, i armija bila spremna da pruži pomoć, pre svega logističke prirode.“

Frankfurter algemajne zontagscajtung piše: „Dokle god Nemačka ne zatvara svoje granice i ovi ljudi mogu da prođu kroz Austriju, ovako će se nastaviti. Ali, ako te dve zemlje zatvore svoje granice, onda će to morati da učini i Slovenija. Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec rekao je da je njegov austrijski kolega Sebastijan Kurc rekao da Beč neće preduzimati nikakve mere dokle god Nemačka bude postupala kao do sada. Dokle god bude tako, ni Slovenija neće zatvarati svoje granice.“

List Frankfurter algemajne piše da bi novi nemački Zakon o azilu mogao da odvrati hiljade migranata sa Zapadnog Balkana od dolaska u Nemačku iz ekonomskih razloga. Prema ubeđenju vladajuće koalicije, reč je o ljudima koji u svojim zemljama nisu progonjeni i zbog toga nemaju pravo da traže azil u Nemačkoj. Novi zakon nastoji da eliminiše faktore koji su privlačni za takve ljude, na primer, novčanu pomoć potražiocima azila. Osim toga, on sve balkanske zemlje proglašava za sigurne zemlje porekla.“

„To omogućava brže rešavanje zahteva za azil i brže vraćanje u otadžbinu. Novo je i to što se posle isteka roka za dobrovoljni povratak više ne najavljuje vreme prisilnog povratka, da se migranti ne bi posakrivali [...] Iskustvo nemačke Federalne kancelarije za migracije i izbeglice je pozitivno [...] Od decembra 2014. do juna 2015, broj zahteva građana Bosne i Hercegovine za azil u Nemačkoj se smanjivao za 2,3 odsto mesečno. Broj zahteva građana Kosova, Albanije i Crne Gore je porastao za 515 odsto.“