„Štedljiva četvorka“ protiv Berlina i Pariza
25. maj 2020.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc poslednjih dana upozorava da se sprema „dužnička unija na mala vrata“. Time kritikuje predlog nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona da zemlje EU načine „izuzetak“ i zajednički se zaduže za 500 milijardi evra koje bi se onda kroz fond za ublažavanje posledica krize podelile državama najteže pogođenim koronom.
Kurc je u subotu otvoreno poveo borbu protiv tog predloga poslavši kratko pismo šefovima država i vlada ostalih članica EU. Na dve strane tu Kurc daje kontra-predlog u kojem se ne navodi konkretna suma, ali piše da pomoć treba da bude oročena na dve godine i data u vidu kredita, a ne nepovratne pomoći. Novac bi, traži Kurc, trebalo obezbediti ne novim dugovima nego preraspodelom stavki u budžetu EU.
Kancelar iz Beča tako figurira kao predvodnik grupe „štedljivih“ kako se naziva njegov savez po ovom pitanju sa liderima iz Holandije, Danske i Švedske.
To je otvoreni sukob sa Angelom Merkel koja je prvi put pristala da se i Nemačka zaduži kako bi se direktno, a ne kreditima, pomoglo zemljama koje su teže pogođene kakvom krizom. Očekivano, predlog osovine Berlin-Pariz podržali su u Rimu i Madridu gde bi, pretpostavlja se, završilo najviše milijardi.
Kurc se plaši da im ne pređe u naviku
Nemačka je, zbog veličine i privredne snage, ubedljivo najveći platiša u budžet EU – uplate iz Berlina čine 27 odsto tog lonca. Ukoliko bi se krenulo putem zajedničkih dugova, sve boljestojeće zemlje EU bi u narednih dvadeset godina, koliki bi bio period otplate kredita, dodatno opteretile svoje državne izdatke.
Kurc pak ne veruje da bi sve stalo na ovih 500 milijardi evra. „Uz svo prijateljstvo, ali razume se da bi ove države koristile svaku priliku da ovo posmatraju samo kao prvi korak i to moramo da sprečimo“, rekao je on za Dojčlandfunk.
Zahteve „štedljive četvorke“ je italijanska Vlada već odbila kao „neprimerene“. U teškoj recesiji koja bez sumnje dolazi potrebni su „ambiciozni i inovativni“ predlozi, napisao je na Tviteru italijanski ministar za evropska pitanja Enco Amendola.
Na kraju će, kako je rekao i Kurc, morati da se iznađe kompromis. Austrijski kancelar je podsetio da uspostavljanje takvog milijardskog fonda za obnovu zahteva pristanak svih 27 članica EU, dakle i „štedljive četvorke“.
Nema mnogo vremena
Pred iznošenje predloga idućeg sedmogodišnjeg budžeta EU u sredu, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je iznela nameru da fond za obnovu bude težak čak bilion evra, ali da bude kombinacija direktnih davanja i kredita.
Evropski parlament je tražio čak dva biliona evra. Taj parlament na kraju mora većinom glasova da podrži predlog budžeta oko kojeg se dogovore Komisija i države članice.
Prema dosadašnjoj računici, EU i 27 država su za saniranje posledica krize do sada mobilisali već tri biliona evra. Fond za obnovu bi došao kao dodatno sredstvo za podsticaj privrednog rasta.
Otvorena su još neka pitanja: kako će preostale članice EU na svoja pleća rasporediti izdatke koje je do sada imala Velika Britanija? Da li će korona-kriza još neke zemlje od neto-platiša pretvoriti u neto-primaoce evropskog novca? I, što je možda najvažnije, kako Merkel i Makron misle da se zemlje zajednički zaduže preko Evropske komisije kada je to zapravo zabranjeno evropskim ugovorima?
O novcu se u Briselu uvek žestoko raspravlja, sastaje po hodnicima ili telefonira, a do kompromisa se dolazi sporo i mučno. Međutim sada nema mnogo vremena. Da bi pomoć za oporavak ekonomije imala smisla, novac mora da poteče najkasnije krajem godine.