Žabu će neko morati da proguta

Demohrišćani Angele Merkel su ubedljivo dobili izbore, ali su ostali kratki za pet mandata u Bundestagu. Njih teoretski mogu da potraže u koaliciji sa bilo kojom opozicionom partijom, ali su programski najbliži velikoj koaliciji sa socijaldemokratama. Već traju takozvana sondiranja, odnosno početni koalicioni pregovori namenjeni opipavanju pulsa. A socijaldemokrate su u te pregovore krenule rovovski: „SPD neće učestvovati u vlasti ako se ne dogovorimo o zakonskoj minimalnoj satnici od 8,5 evra“, rekla je za nedeljni Bild Andrea Nales, generalna sekretarka socijaldemokrata. Tako je potvrđeno ono što se pretpostavljalo – za pregovaračkim stolom koplja će se lomiti pre svega oko socijalne politike koju je SPD velikodušno obećao biračima, a posebno oko minimalne zarade koja sada nije definisana zakonom.

„Kada nema apsolutne većine, politika postaje umetnost traženja kompromisa“, piše Vestdojče cajtung. „Da li je ovo pravilo politike ikako doprlo do Andree Nales? Izgleda da nije, inače ne bi pretila i uslovila ulazak njene stranke u veliku koaliciju sa 8,5 evra po satu. Sada su stranke Unije na potezu. Crveni su im servirali žabu, a crni treba da je pojedu. Ova žaba može nekome prirediti stomačne tegobe. Možda se upravo Andrea Nales preračunala pa će uskoro dobiti tu žabu nazad. Možda stomačne tegobe budu imale upravo socijaldemokrate.“ List podseća da se Angela Merkel zalaže za autonomiju poslodavaca i da želi da se – kao i do sada – o minimalnim platama u pojedinim branšama dogovaraju granski sindikati.

Međutim, SPD želi da se po svaku cenu izbori za svoje birače i jaču socijalnu politiku. Kao dobra opomena ovoj partiji služi prva velika koalicija pod Angelom Merkel (2005-2009) u koju su dve stranke ušle jednako jake, ali su socijaldemokrate izašle deset odsto slabije, a kancelarka deset odsto jača. Čini se ipak da SPD nema mnogo izbora osim da – vlada. Jer, ako se ponove izbori, njih izvesno čeka još lošiji rezultat. „Nema sumnje, crni i crveni će dobro odvagati šta im donosi eksperiment zvani velika koalicija“, piše Handelsblat. „Tu se krije mnogo rizika, pre svega za socijaldemokrate. Oni se upuštaju u savez koji u partiji zapravo niko ne želi. Imaju mnogo da izgube – poverenje svojih članova kao i atribute socijaldemokratske partije.“

Lauzicer rundšau podseća da je narečena velika koalicija 2005-2009. ipak bila dobra za Nemačku. Socijaldemokratama samo treba vremena da se iskobeljaju iz antimerkelovskog raspoloženja u koje su ih u predizbornoj kampanji uveli kandidat za kancelara Per Štajnbrik i predsednik stranke Zigmar Gabrijel. „SPD-u sada treba dati vremena, inače koalicija neće biti na stabilnim temeljima. Ali u jednom trenutku mora da dođe kraj premišljanju i mora da padne odluka. Najkasnije do Božića.“

Druga, manje realna opcija, jeste savez demohrišćana sa Zelenima, koji su posle slabog izbornog rezultata promenili rukovodstvo. I sa njima saradnici Angele Merkel vode preliminarne razgovore. Mitelbajeriše cajtung primećuje da čak i šef konzervativne bavarske CSU Horst Zehofer sada diskretno hvali promene u Zelenima, iako „verovatno dobija ospice čim pomisli na njih. (…) Sve je to deo koalicionog pokera.“ Noje osnabriker cajtung ne veruje u saradnju Unije i Zelenih na saveznom nivou jer su „provalije među njima previše duboke. Recimo u energetskoj politici gde rukovodstvo Zelenih neće odstupiti od obnovljivih energija po svaku cenu.“ A na to „po svaku cenu“ Unija ne može da pristane jer je obećala da će građani i privreda neće osetiti promene energetske politike u svojim novčanicima, piše ovaj list.

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković