Evropska unija i britanska vlada su se dogovorile – opet. U Kraljevstvu to izaziva uzbuđenju dok u Briselu vlada osjećaj već viđenog. Potpuno je isto bilo prije godinu dana, samo što je umjesto Borisa Johnsona tu bila Theresa May.
Baš kao i tada, i danas su mršave šanse da sporazum prođe kroz britanski parlament. Previše poslanika ima zamjerke, neki jer žele da ostanu u EU, drugi jer misle da sporazum ide na uštrb Velike Britanije koju Johnson želi dalje od Evrope nego njegova prethodnica.
Dogovor u Briselu omogućen je tako što je irski premijer predložio Johnsonu kreativno rješenje za irsko-irsku granicu. A britanski premijer je shvatio da, s obzirom na odnose snaga u Londonu, samo sa nekakvim dogovorom ima šanse za većinu u parlamentu.
Tako je Johnson načinio zaokret i zaboravio gluposti koje je do juče pričao. Ono što je dogovoreno veoma je slično takozvanom backstopu, koji je odavno predložila EU, sa ciljem da se izbjegne vidljiva granica između Republike Irske i Sjeverne Irske.
Obje strane su načinile ustupke, doduše Britanija je načinila veće. EU je dopustila da i Sjeverna Irska formalno napusti carinsku uniju sa EU, ali je London morao da proguta da Sjeverna Irska zadrži ista pravila za slobodnu trgovinu kao i do sada.
Sve u svemu ovo je dobar deal za Brisel, ali istovremeno omogućava Borisu Johnsonu da trijumfalno saopšti kako će iz EU izvesti cjelovito Kraljevstvo, a zatim potpuno preuzeti kontrolu. To spada u propagandu oko Brexita i manje je važno koliko u tome ima istine.
Sporazum je dakle opet na stolu. Međutim loše stoji sa podrškom britanskog parlamenta. Ako dogovor odbiju sjevernoirski unionisti iz stranke DUP, onda bi Johnson sa njima mogao da izgubi i nekoliko tvrdolinijaša iz sopstvenih redova.
Veliko je pitanje da li Johnson može da pridobije neke konzervativce koje je nedavno nadmeno najurio iz stranke. Opozicija je ionako, uz par izuzetaka, protiv ovakvog sporazuma.
Možda će Johnsonu, do subote za kada je predviđeno glasanje, uspjeti čudo. Ako ne uspije, sve će se ponovo vratiti za sto u Briselu.
Među brojnim lažnim obećanjima Brexita je i ono da je sve gotovo kada se napusti EU. Mnogi Britanci kažu: samo neka se konačno završi! Ali to je obmana jer tek istupanjem iz EU sve počinje.
Na jedvite jade ispregovarani prelazni period traje samo godinu dana. Ukoliko ga London ne produži, u tom periodu moraju da se razjasne svi aspekti budućih odnosa Velike Britanije i kontinenta – od avionskih letova preko dozvola za kamione i saradnje u nauci pa sve do pitanja bezbjednosti.
Britancima se dakle prodaje lažni mir. Ali naposljetku oni na biralištima moraju odlučiti da li vide svoju budućnost kao „Singapur na Temzi" – sa deregulisanim finansijskim tržištem. Da li žele čisti neoliberalni anglosaksonski model ili pak evropski model privređivanja i života.
Britanci još uvijek imaju šansu da izbjegnu trku prema dnu u koju ih vodi Boris Johnson.