Vašington nema strategiju za Siriju
18. septembar 2015Nakon razgovora sa Moskvom, Teheran je najavio da će narednih dana početi sprovoditi politički plan za rješavanje sirijskog sukoba. Vašington je, čini se, iznenađen tim koracima. To nije prvi put da su vojne aktivnosti Moskve u Siriji u posljednje vrijeme izazvale iznenađenje. „Nisam upoznat ni sa kakvom prethodnom najavom Sjedinjenim Američkim Državama, kada je riječ o tim dodatnim aktivnostima Rusije“, izjavio je portparol američkog Stejt dipartmenta Džon Kirbi. Potom je američki državni sekretar Džon Keri u razgovoru sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim ponovio da su SAD zabrinute zbog akcija Moskve. To je bio njegov treći poziv Lavrovu u roku od deset dana.
SAD neodlučne u vezi sa sukobom u Siriji
Sada se pojavilo i saopštenje iz Teherana. Zvaničnih reakcija iz SAD još nema. Amerikanac Džems Dejvis je istraživač na Univerzitetu Sent Galen i bavi se spoljnom politikom. Njega ne čudi sporost Obamine administracije u vezi sa vojnim i diplomatskim koracima Rusije i Irana.
„Ova vlada SAD nije bila posebno vješta u razvoju strategije za Bliski istok, a da ne govorimo u Siriji“, kaže Dejvis. „Jedna od mojih kritika Obaminog pristupa jeste da SAD još nisu odlučile da li im je ta tema dovoljno važna.“ Od samog početka, kaže Dejvis, SAD su bile neodlučan akter u sirijskom sukobu. Umesto da povede raspravu o Siriji, Vašington je „mlako podržao nekoliko pobunjeničkih grupa, a onda odlučio da zaključi kako je "Islamska država (IS)" opasna i istovremeno kritikovao gnusno ponašanje predsjednika Sirije Bašara al Asada“.
Eskalacija između SAD i Rusije
Ponašanje Rusije ne utiče samo na sukob u Siriji. „To je dalja eskalacija napetosti između SAD i Rusije“, kaže Kristina Kauš, šefica odjeljenja za Bliski istok trusta mozgova FRIDE iz Madrida. „Važno je da Zapad shvati da predsjedniku Vladimiru Putinu nije samo do Sirije, već da on hoće da zaštiti svoje geopolitičke interese u tom regionu.“
Svrgavanjem diktatora Sadama Huseina u Iraku i Muamera el Gadafija u Libiji od strane SAD ili uz njihovu pomoć, Moskva je izgubila svoje dugogodišnje saveznike u regionu. Čak se i Iran, još jedan tradicionalni partner Kremlja, približio Vašingtonu potpisivanjem nuklearnog sporazuma.
„Asadov režim je, dakle, posljednji saveznik Rusije u regionu“, kaže Kauš. „Pristup Moskve se mora gledati u tom kontekstu“.
„Rusija se vojno precenila“
Nedavni koraci Moskve u Siriji imaju samo simboličan karakter uoči Generalne skupštine UN, ocjenjuje Pavel Baev, vojni ekspert za Rusiju iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira PRIO iz Osla. To u osnovi nije bila prava intervencija, nego šou.
„Percepcija vojne snage Rusije je preuveličana – dijelom zbog spektakularnog uspjeha na Krimu. U stvari, Rusija se vojno preopteretila, jer mora da obezbijedi jedinice u regionu Donbasa u istočnoj Ukrajini“, smatra Baev. Po njegovom mišljenju, Moskva može sebi da dozvoli da u borbu protiv „Islamske države“ u Siriji pošalje samo još jednu ili dve eskadrile. Ali dokle god na terenu nije rusko naoružanje visoke preciznosti, udari će biti manje efikasni od udara SAD“, ukazuje Baev.
Vašington mora da donese odluku
Povećana vojna pomoć Moskve Asadu na olakšava rješenje u Siriji, ali se time suštinski ipak ne mijenja odnos snaga“, smatra Baev. „Ne treba pretjerivati, Putin je vjerovatno postao svjestan toga da se Turska bavi Kurdima, da Evropa treba da se nosi sa svojim problemom izbjeglica, a da američko bombardovanje jedva da nešto pomaže. Putin sada pokušava da iskoristi previranja zapadne politike u sopstvenu korist“, zaključuje Baev.
Obamina administracija mora da odluči koliko je Vašingtonu Sirija važna, smatra Dejvis: „Ako nam je važna, mi sada ne radimo dovoljno. Ako nam nije važna – radimo previše.“