Zapadni Balkan u čekaonici Evropske unije

U Berlinu su boravili ministri spoljnih poslova Albanije, Bosne i Hercegovini, Crne Gore, Kosova, Hrvatske, Makedonije i Srbije. Učesnici su tražili mogućnost da prevaziđu zastoj u evrointegracijama. Glavna poruka konferencije bila je jasna: cio region ima perspektivu priključivanja EU. „Zapadni Balkan je u srcu Evrope i to ne samo po kulturi već i politički“, rekao je njemački ministar Frank-Valter Štajnmajer na početku konferencije.

Međutim, učesnicima je isto tako bilo jasno da proširivanja EU neće biti prije 2020. godine. Najveće prepreke su neriješeni problemi, specifični za svaku od zemalja. Prema mišljenju Štajnmajera i njegovog britanskog kolege Filipa Hemonda, to bi trebalo da se brzo promijeni, prije svega bi trebalo naći novi pristup problemima u BiH nakon izbora. I jedan i drugi ministar spoljnih poslova zahtijevali su od političkih lidera te zemlje da se nedvosmisleno obavežu na reforme u svim oblastima. Krajnje je vrijeme da se realizuju pravna država, uspješno upravljanje zemljom i privredne i socijalno-političke reforme, nezavisno od etničkih interesa, naglasili su ministri. Štajnmajer i Hemond se nadaju širokoj podršci unutar EU i SAD za svoju inicijativu.

Potrebno jače angažovanje EU i SAD

Učesnici konferencije su bili jedinstveni u ocjeni da je perspektiva učlanjenja – motor reformi u regionu. Poslije godina rata i stagnacije, ljudi u tim zemljama morali bi ponovo da žive u miru, sigurnosti i blagostanju. Međutim, bez jačeg angažovanja EU i SAD, te zemlje će imati dosta teškoća u sprovođenju reformi.

I predstavnici privrede koji su prisustvovali konferenciji pozdravili su nove impulse. Oni ipak upozoravaju da nije važno samo pokretati nove inicijative, već da se moraju postići i opipljivi rezultati. Važno je da se zajednička pravila EU ne samo usvoje, već i sprovedu. Samo tako je, prema predstavnicima privrede, moguće vratiti povjerenje privrednika u politiku, kao i uzajamno povjerenje na Zapadnom Balkanu. Uprkos miru u regiji, još uvijek su prisutne iste prepreke kao i 2000. godine: korupcija, organizovani kriminal, neizgrađena pravna država, birokratija i manjkava infrastruktura.

Predstavnici privrede su istovremeno naglasili da u skupu pravila EU postoje i ona koja nisu u saglasnosti sa različitim načinima razvoja pojedinih zemalja. Potrebno je više realizma u primjeni kriterijuma . Zapadnobalkanskim državama neophodne su jasne garancije da će im se reformski napori isplatiti. Ukrajinska kriza, prije svega, pokazuje da je neophodno ubrzanje integracionih procesa. Ako bi se proces dalje usporavao, mogao bi da poraste uticaj Rusije u regionu. Kao i obično, upravo su privrednici bili ti koji su „stavili prst u ranu“.

Region značajan za Evropu

I procjena stanja u pojedinim zemljama, dosta je otrježnjavajuća. Hrvatska je, doduše, već godinu dana članica EU, ali poslije pristupa Uniji u zemlji se nije mnogo toga pokrenulo. U BiH i Makedoniji su reformski procesi zapeli. Albanija je doduše ostvarila određen napredak u suzbijanju korupcije, ali ostale reforme se moraju ubrzano sprovesti. Isto važi i za Crnu Goru. Pozdravljeno je političko približavanje Srbije i Kosova. To je prvi korak ka normalizovanju odnosa, ali naredni koraci moraju uslijediti.

Privreda i politika su izgleda jedinstvene u ocjeni da je zapadnobalkanski region u cjelini, bezbjednosno-politički i privredno, od velikog značaja za Evropu. Zbog toga bi trebalo da EU još jasnije artikuliše pristupnu perspektivu, a onda bi te zemlje morale brzo da ispune pristupne uslove. Ti uslovi su poznati: pravna država, opsežna reforma državne uprave i nedvosmisleno izjašnjavanje za zajedničku bezbjednosnu politiku. Regionalno tržište moralo bi da se povezuje kako bi se povećala zainteresovanost investitora. Privredna ofanziva u regiji ljudima bi donijela hitno neophodna radna mjesta i blagostanje. Ljudi u jugoistočnoj Evropi ne mogu dugo da izdrže u čekaonici Evropske unije. Oni pripadaju Evropi. Ta poruka konferencije će sigurno biti dobro primljena u regionu. Naredna konferencija sa učešćem šefova država ili vlada zapadnobalkanskih zemalja zakazana je za 2015. godinu u Beču.