„Četrvti čovek“ za CDU
19. februar 2020.
Retgen je još pred više od 10 godina bio na prilično sigurnom i pouzdanom putu ka političkom vrhu. To je verovatno tako jer dobro poznaje pravila političke igde ili kako je sam rekao: „Politika je polje na kojem ne vlada otvoren i iskren izkaz, već na kojem se svim sredstvima i metodama vodi borba za moć“.
Godine 2012. se kandidovao za funkciju premijera Severne Rajne Vestfalije. Istovremeno je govorio kako je spreman da služi stranci tamo gde to ona hoće. Ali, kada je na izborima ubedljivo izgubio, sa najlošijim ikada rezultatom za CDU u toj saveznoj zemlji, stranka, tada oličena u kancelarki Angeli Merkel, nije ga više htela na visokoj funkciji. Tako je smenjen direktnom odlukom kancelarke. Vratio se 2014. kada je postao predsednik Odbora Bundestaga za spoljne poslove.
Sada je kao jedan od razloga za svoju kandidaturu za šefa CDU naveo da se, kako kaže, u Nemačkoj previše ljudi oseća ostavljenim na cedilu. Što se tiče političke orijantacije, on bi da CDU ostane stanka centra koja je jasno distancirana od Alternative za Nemačku kao i od Stranke levice. Što se tiče levice, on smatra da se ona još nije suočila sa prošlošću u vidu Jedinstvene socijalističke partije DDR, da se ne distancira od levičarskog ekstremizma i da je na spoljnopolitičkom planu Levica podrška politici ruskog predsednika Putina koji je za Retgena jedan od glavnih svetskih zlikovaca.
Retgen je član uprave trusta mozgova „Atlantski most". Inicijator te organizacije je bio Džon Mekkloj koji je još pre Drugog svetskog rata bio posrednik u važnim poslovima između SAD i nacističke Nemačke; posle rata je bio jedan od važnih rukovodilaca u okupiranoj Nemačkoj. Na čelu te organizacije se inače do 2019. godine nalazio još jedan kandidat za predsednika CDU – Fridrih Merc. Retgen je 2014. bio i učesnik Bilderberške konferencije. Evo šta o njegovoj kandidaturi za šefa CDU piše nemačka štampa.
„Retgen ima mnogo jakih strana kao i Merc", piše dnevnik Zidojče cajtung, „ali nema Mercove slabosti. Može li da pobedi? To se ne zna. Jer, nije rešeno ni da li je on iz svog poraza 2012. U Severnoj Rajni-Vestfaliji zaista naučio toliko da bi moa da podari novu snagu svojoj stranci. Ako na kraju izgubi, onda je učinio svojoj stranci veliku uslugu: prinudio je da iz takmičenja osećanja pređe na takmičenje sadržaja".
Magazin Špigel piše: „Retgenov postupak je definitivno učinio nemogućim svako rešenje koje bi se baziralo na opštoj saglasnosti u stranci – rešenje kakvo je priželjkivalo stranačko rukovodstvo. Sada može da se očekuje višenedeljno takmičenje na otvorenoj sceni, uključujući i debatu o temeljnom usmerenju stranke. Sada bi moglo doći do pravog nadmetanja ideja i diskusije o suštini i smislu CDU. Ali, da li su četiri muškarca iz istog pokrajinskog ogranka stranke stvarno dobar preduslov za tako nešto? Velika je i opasnost od stvaranja novih podela i zastoja u stranci."
„Bar je Norbert Retgen zvanično podneo kandidaturu", piše magazin Štern aludirajući na činjenicu da ostala trojica to još nisu uradila, „a način na koji je to učinio mnogo govori o stanju u kojem se stranka nalazi. Napisao je kratko elektronsko pismo Kući Konrada Adenauera – tao nešto nje danas očigledno dovoljno. Zato Lašet, kao šef CDU u Severnoj Rajni-Vestfaliji, izgleda kao da nema kontrolu nad dešavanjima u svom rejonu. Jer, Retgen je njegov treći takmac iz istog pokrajinskog saveza".
Dnevnik Berliner morgenpost smatra da „na plan predaje vlasti u stranci koji je napravila kancelarka sada može da se gleda kao na propao plan. Anegret Kramp-karenbauer vodi razgovore sa svim učesnicima. Ali njen uticaj na to ko će biti šef stranke se smanjuje iz dana u dan. Sada bi kancelarka morala da brzo oslobodi svoju fotelju, čuje se od protivnika Merkelove u stranci. Doduše, postavlja se pitanje: kome to koristi? Da li bi novi izbori sada zaista bili dobri za CDU? Ili će se javiti opasnost da pre svega AfD i Zeleni profitiraju od toga?"
Priredio Saša Bojić