Asadova crna lista

Ne, nije iznenađen što je njegovo ime na listi Asadovog režima. Očekivao je to. Novinar Kurt Pelda za DW opušteno priča o činjenici da je zvanični Damask protiv njega već dva puta izdavao nalog za hapšenje. „To ništa ne znači", kaže Pelda, koji je za nemački javni servis ARD više puta izveštavao iz Sirije. Tvrdi da ga lista sirijske vojne obaveštajne službe neće sprečiti da, kada bude potrebno, opet otputuje u Siriju.

Na toj listi je čak 1,6 miliona imena – među njima 600 nemačkih državljana. Podeljeni su u tri kategorije: za najveći broj sirijska tajna služba hoće da bude informisana ukoliko doputuju u zemlju. Drugi imaju zabranu ulaska i zvanično ne bi smeli u Siriju. Kurt Pelda je u trećoj grupi – tu su oni koji bi u Siriji bili uhapšeni ukoliko ih režim otkrije. Ali režim ima kontrolu nad manjim delom zemlje.

Na listi je i Marsel Metelzifen čiji je kratki dokumentarac o sirijskoj devojčici („Vatani: Moja domovina") bio nominovan za oskara. Ni njega, kaže za DW, ne iznenađuje što je na crnoj listi niti će zbog toga trpeti ikakve posledice. Prvi put je bio u Siriji 2011. nakon što su izbili protesti. Tada je imao urednu vizu. Svaki sledeći put je, kako kaže, ulazio ilegalno i primetio da ga tajna služba posmatra. Kasnije je i za njim raspisana poternica. Sada i definitivno zna – u Siriju više ne može regularnim putem.

Ubijeno 130 novinara

Crna lista sadrži i ime novinara Danijela Gerlaha koji izdaje magazin Zenit posvećen Bliskom istoku. Pretpostavlja da se tamo našao jer je 2011. bio u Siriji zajedno sa Metelzifenom. Ni on se ne plaši. „Uticaj sirijske tajne službe verovatno nije posebno veliki u Evropi, ukoliko je ona uopšte ovde još aktivna."

Drugačije mišljenje ima Abdul Hak Itar, glavni urednik sirijskog portala Zalam al Vasl, bliskog opoziciji. Novinari ovog portala su zajedno sa kolegama iz nemačkog javnog servisa NDR do detalja pretražili crnu listu sirijske tajne službe.

Kaže da je sirijski režim od izbijanja pobune pooštrio odnos prema nepoželjnima. „Pre toga su im samo branili ulazak u zemlju. Onda su počeli da hapse. Neki u zatvoru ostaju kratko, neki prođu gore. Cilj je da se izvrši pritisak na njih i zemlje iz kojih dolaze", kaže Hak Itar. Prema navodima Reportera bez granica, u Siriji je u poslednjih pet godina ubijeno 130 novinara.

Ambasada ćuti

Špijuniranje protivnika režima u Siriji se odvija od šezdesetih godina. Lista koja je sada otkrivena sadrži podatke o osobama iz 153 zemlje, a sastavile su je četiri velike tajne službe u Siriji. Većina imena je dodata posle 2011. Još nije poznato kako je lista dospela do novinara, a Hak Itar ne želi da odaje svoje kontakte. Pretpostavlja se da se radi o insajderu iz službe.

Hak Itar podseća da je njegov portal o listi izveštavao još od 2015. „Ali tek kada se nemačka štampa zainteresovala za temu, interesovanje je poraslo." Čini se da je lista verodostojna jer, kako kažu novinari, sadrži precizne podatke o osobama, imena roditelja, brojeve ličnih dokumenata, državljanstva i druge informacije.

Na listi su i trojica novinara redakcije DW na arapskom jeziku. Sirijska ambasada u Nemačkoj do sada nije odgovarala na naše upite.