Asimetrični rat
Posle napada u Parizu mnogo ko oseća da je svet izbačen iz ravnoteže, da je uobičajeni poredak stvari razbijen. Papa čak govori o trećem svetskom ratu. Time nije mislio na globalni rat, ali u toku je rat protiv celog sveta. Objavio ga je islamistički džihadizam, i to ne tek samozvani Kalifat „Islamske države“ već i mnoge fundamentalističke grupe, pokreti, sekte širom sveta: Nigerija, Mali, Somalija, Indija, Bangladeš, Avganistan, Indonezija, naravno, Bliski istok, države u raspadu kao što su Irak, Sirija, Libija, Jemen. Džihadizam se širi i van tih zemalja, u Evropu i Rusiju. On se nameće kao izazov svetu.
Besmisleno je da se prepire o tome da li je islam religija mira ili rata. Neka o tome raspravljaju orijentalisti i naučnici. Džihadizam se poziva na islam. I to na izvorni islam, kakav je navodno praktikovao prorok Muhamed u Medini i Meki pre 1500 godina. To bi trebalo da bude radikalno religiozni životni koncept, za život u skladu sa Kuranom. Mada je i spiritualno podstaknut, taj zahtev je totalitaran.Džihadisti hoće da svi mi živimo onako, kako oni smatraju da je ispravno. To je borba protiv sveta, to je objava rata svetu i modernosti.
Ali u taktičkom smislu to je asimetrični rat. Manjina izaziva većinu, pojedinci države. To je rat islamističke gerile protiv armije. Princip je jednostavan. Država mora da učini sve da bi sprečila uspeh terorista i da bi zaštitila svoje građane. I to iz sata u sat, iz dana u dan, iz godine u godinu. Teroristima je dovoljan jedan jedini uspeh, i tim jednim uspešnim napadom oni uzdrmaju celu državu. Tako je bilo 13. novembra u Parizu.
Rat je asimetričan, jer su pretpostavke za njegovo vođenje različite. Na jednoj strani džihadisti koji odbacuju i sopstveni život, a na drugoj policija i vojska koje deluju po racioalnim principima svrsishodnosti. Na jednoj strani spremnost na brutalnost koja prevazilazi sve granice, a na drugoj policajci i vojnici koji moraju da deluju u okvirima pravne države. Njih sputava zakon, dok džihadisti u svojoj totalitarnoj ideologiji imaju odrešene ruke. Brutalna spremnost da se ubija je protivna demokratskim pravilima i principima. Ta borba je neravnopravna. Čak i ako Zapad u najmanju ruku temeljno preispita svoju bezbednosnu politiku.
Austrijski filozof Karl Poper je napisao svoju verovatno najpoznatiju knjigu „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“. Otvoreno, liberalno društvo je provokacija za sve totalitarne ideologije. To društvo odbija da prihvati jednu jedinu ideologiju spasa i brani se sredstvima pravne države. Džihadizam je izazov liberalnim demokratijama sve do granice tolerancije pa i preko nje. Teroristi žele da mi odustanemo od toga šta je nama samorazumljivo. Oni žele da unište moderan karakter društva. Primenjujući asimetrična sredstva. To znači, borba će potrajati. Naime, za svakog džihadistu kojeg izbacite iz stroja dođe nekoliko novih.Još uvek postoje neiscrpne rezerve potencijalnih samoubica.Na sve to moramo biti spremni.