Sada će da okrene drugi list – rekla je britanska premijerka Tereza Mej nakon poslednjeg terorističkog napada u Londonu. Ovo je bio treći napad u poslednja tri meseca – i vreme je za odlučniju reakciju. Posledica njene najave pre svega bi trebalo da budu oštrije kazne za osumnjičene za terorizam i više angažmana u borbi protiv islamizma i ekstremizma.
Neizvesno je da li će birači to da nagrade. Naime, Tereza Mej je, još kada je bila ministarka unutrašnjih poslova, ukinula 10.000 radnih mesta u policiji, smanjila plate i tako stvorila jedinice kojima nedostaje osoblje i bez motivacije. Građani se toga sećaju jer otada je prošlo samo nekoliko godina. Jedan mladi policajac u Velikoj Britaniji jedva da zarađuje toliko da može da pokrije troškove života. Koga još naći za taj posao?
Pritom je angažovan policijski posao na terenu neophodan ako se želi da se pravovremeno pronađe počinilac iz naše sredine. Baš u Velikoj Britaniji deluje takav „terorizam domaće proizvodnje“. A mere štednje koje je sprovela Tereza Mej pogodile su upravo policijske patrolne službe, one koje posebno dobro poznaju gradske četvrti. Članovima tih patrola komšije su eventualno mogle da ispričaju ono što znaju o određenim džamijama i propovednicima, pa bi takve informacije mogle dalje da se prate – za razliku od onog što se dogodilo u Mančesteru u slučaju Abedi.
Radikalizacija u paralelnim društvima
Od pre nekoliko godina na području cele zemlje sprovodi se program deradikalizacije. Oni koji su ga izradili, pripisuju sebi i neke uspehe. Ali sveukupno gledano, sve to je pomalo prekasno. A i otežano je socijalnom ambivalencijom. Neke muslimanske grupacije bore se protiv „preventivnog“ programa jer osećaju da ih diskriminiše.
U nekim četvrtima velikih britanskih gradova decenijama su se razvijala paralelna društva. Tu nije reč o veselom i šarenom multikulturalizmu, već o razgraničavanju od zapadnog društva. Tamo egzistiraju šerijatski sudovi, a neke muslimanske škole i dalje mogu nekontrolisano da podučavaju konzervativni islam.
Političku odgovornost za takav pogrešan razvoj događaja snose obe velike stranke u Velikoj Britaniji. Laburistička je dugo, zbog političke korektnosti, zatvarala oči pred problemima u nekim gradskim četvrtima naseljenim muslimanima. A i konzervativci su proteklih godina, recimo kada je reč o kontroli muslimanskih škola, potpuno zakazali. Oni nisu imali želju da se uhvate u koštac s glasnim predstavnicima pojedinih grupa.
Mnogo reči, malo dela
Sve više i više novih zakona neće promeniti stanje. Neke hrabre reforme bile bi neophodne da bi se uništio terorizam na sopstvenom tlu. Neonaoružani Bobiji nisu u skladu s vremenom. Policajac koji je hrabro udario napadača na Londonskom mostu, sada se slavi kao heroj. Službenim oružjem zlo je mogao brzo da spreči i pre nego što je napadač nožem divljao među prolaznicima.
Restrikcije u policijskom aparatu verovatno će morati da se anuliraju. Ali pre svega nedostaje iskrena debata o greškama iz prošlosti i realnim odnosima u nekim opštinama. Tu bi trebalo da spada i da vlada potraži različite muslimanske zajednica i da počne da razgovara sa njima, a ne o njima. Nasuprot tome, dodatni novi zakoni samo su sredstvo za umirenje – u poslednjih deset godina u ime borbe protiv terorizma bilo ih je 11.
Može li Tereza Mej to da uradi? Kao ministarka unutrašnjih poslova bila je uskih gledišta, nemaštovita i u suštini slabo uspešna. Njen konkurent Džeremi Korbin nema iskustva u vladanju i jedva da pokazuje nekakvu sklonost ka temama koje nisu omiljene među levicom. Nakon što su zbog napada poslednjih meseci postali nesigurni, Britanci sada ove sedmice u svoje glasačke listiće mogu samo bespomoćno da gledaju.