CDU na raskršću
30. oktobar 2018.
Odjednom se unutar nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ponovo postavlja pitanje preraspodele moći. Iznenađujuća najava Angela Merkel da će se u decembru povući s mesta predsednice stranke, otvorila je nagađanja o tome ko bi na toj poziciji mogao da je nasledi. Do sada je Merkelova stalno naglašavala neophodnost da funkcije predsednika/predsednice stranke i šefa/šefice vlade budu u rukama iste osobe.
Osamnaest godina je Angela Merkel bila na čelu CDU, a 13 godina istovremeno i kancelarka. Ali veliki gubitak broja glasača demohrišćana na pokrajinskim izborima u Hesenu doveli su Merkel do spoznaje da je odlazak s mesta predsednice stranke jedini način da stabilizuje i sačuva svoju funkciju kancelarke, koja je počela ozbiljno da se trese.
„Vreme je da se okrene nova stranica“, izjavila je Angela Merkel u ponedeljak na konferenciji za novinare i dodala da se 2021, po isteku mandata aktuelne vlade, više neće kandidovati za mesto kancelarke. Ali ona je istovremeno najavila i da namerava da do tada ostane na toj poziciji. Odvajanje dve funkcije Merkelova je nazvala „odvažnim potezom“, ali je istovremeno naglasila da smatra da se tu ne radi o potezu koji ima rezona, a koji je osim toga vremenski ograničen. Njena namera je da time „otvori put u budućnost“.
S obzirom na to da se nekako podrazumeva da će njen naslednik na mestu čelu stranke istovremeno biti i budući demohrišćanski kandidat za kancelara, s velikom se pažnjom gleda ko su mogući kandidati.
Kramp-Karenbauer: najbezbolnije rešenje
O tome ko će naslediti Angelu Merkel odlučiće stranački kongres početkom decembra u Hamburgu. Kao prva je svoju kandidaturu najavila dosadašnja generalna sekretarka stranke Anegret Kramp-Karenbauer. Ona važi za osobu blisku kancelarki. Do februara je bila predsednica vlade male nemačke pokrajine Sar, a upravo na nagovor Angele Merkel preselila se u Berlin i prihvatila novi funkciju.
Proteklih meseci istakla se pre svega svojim posredovanjem između različitih stranačkih pozicija unutar CDU, a njen najvažniji projekat do sada jeste izrada novog stranačkog programa. Nakon što je Hrišćansko-demokratska unija pod vođstvom Angele Merkel izgubila pre svega glasove konzervativnog dela biračkog tela, novi program trebalo bi da na novi način formuliše upravo konzervativne odrednice stranke. Izbor Kramp-Karenbauerove na čelo stranke za Merkel bi svakako bilo najbezbolnije rešenje – njih dve se dobro slažu i dopunjavaju, a i lično su prijateljice.
Špan: portparol kritičara Merkelove
Sasvim je drugačija situacija s jednim drugim kandidatom – Jensom Španom, trenutno ministrom zdravlja u saveznoj vladi. Taj 38-godišnjak već dugo se profiliše pre svega kao kritičar kancelarke i važi za nezvaničnog portparola svih onih unutar stranke koji smatraju da je CDU pod rukovodstvom Angele Merkel postao suviše socijaldemokratski orijentisan.
To se pre svega odnosi na privredno-liberalno krilo stranke, koje se već godinama oseća preglasanim, naročito kada se radi o politici spasavanja zajedničke valute, evra, i o načinu rešavanja izbegličke krize. Za taj deo ljudi, Špan bi mogao da bude osoba koja je u stanju da promeni kurs kojim se stranka kreće. Mada je još relativno mlad, mnogi su uvereni da je spreman i za velike zadatke.
S obzirom na te dve kandidature – Špana i Kramp-Karenbauerove – Merkelova je u svom obraćanju javnost već unapred najavila da se sada radi o „dobroj i važnoj fazi, u kojoj stranka može jasno da formuliše svoje pozicije“.
Merc: povratak otpadnika?
„O tome ništa posebno ne mogu da vam kažem“, odgovorila je Angela Merkel na pitanje novinara kako procenjuje moguću kandidaturu Fridriha Merca. Taj 62-godišnji pravnik i finansijski stručnjak, koji se pre desetak godina povukao iz politike na saveznom nivou, važi za oštrog kritičara kancelarke. Od 2000. do 2002. bio je na čelu poslaničke grupe demohrišćana u Bundestagu, dok ga Merkelova nije s te funkcije potisnula.
Za mnoge on i danas važi kao predvodnik konzervativnog krila stranke. Kao prvi je pozitivno na njegovu moguću kandidaturu reagovao Kristijan fon Šteten, poslanik u parlamentu i predsednik uticajne „Parlamentarne grupe srednjih preduzetnika“. „Kao predsednik stranke, Fridrih Merc bi članovima i simpatizerima CDU mogao da vrati izgubljeni ponos“, izjavio je Fon Šteten.
I druga imena kolaju Berlinom
Uz Kramp-Karenbauerovu, Špana i Merca, u političkom Berlinu spominju se još neka druga, moguća imena. Tu je pre svih Armin Lašet, aktuelni predsednik vlade Severne Rajne Vestfalije, savezne pokrajine s najvećim brojem stanovnika. On se već godinama zalaže za koaliciju sa Zelenima, mada trenutno predsedava vladi sastavljenoj od demohrišćana i liberala (FDP). Ali budući da savez demohrišćana i Zelenih trenutno odgovara duhu vremena i Lašet bi za mnoge mogao da bude vrlo atraktivan izbor. On se zvanično o mogućoj kandidaturi još nije izjasnio – samo je najavio da njegov pokrajinski stranački ogranak – inače najveći unutar CDU – sada o svemu mora na miru da razmisli.
Neki komentatori pominju i ime političkog veterana Volfganga Šojblea. On je trenutno na funkciji predsednika parlamenta Bundestaga, a pre toga je dugi niz godina bio ministar unutrašnjih poslova i ministar finansija. Njegov izbor bio bi znak kontinuiteta, a ne nekog novog početka. Šojble se o tim nagađanjima za sada nije izjasnio.
Iz same stranke na novonastalu raspravu stižu uglavnom pozitivne reakcije. Folker Bufije, koji će po svoj prilici i pored velikih gubitaka broja glasova ponovo biti izabran za premijera u Hesenu, smatra da bi CDU trebalo „ne samo da pronađe novog predsednika“, već i da potragu za tom osobom poveže s pitanjem „kojim putem želimo da idemo i kako“.
A jedna od zamenica predsednice CDU, ministarka poljoprivrede Julija Klekner, smatra da rasprava već pokazuje u kojoj meri je CDU živa stranka. „Bilo bi važno da se kandidati predstave članovima, kako bi oni bili u mogućnosti da bolje upoznaju i osobe i njihove ideje i ubeđenja.“ U tom smislu, ona je predložila održavanje regionalnih stranačkih konferencija.
Koliko će se na kraju kandidata prijaviti, još je otvoreno pitanje. Do kongresa u decembru ostalo je još šest nedelja.