Da li je ovo napad na NATO?

Francuski predsednik Fransoa Oland i holandski premijer Mark Rute nazvali su terorističke napade u Parizu nazvali „ratom“, što, kako navodi magazin Špigel onlajn, pokazuje da se „stav Evrope prema IS posle napada u Parizu promenio. Na džihadiste se ne gleda više kao na terorističku organizaciju, već kao na spoljnu silu koja napada evropske države. Za takav scenario postoji član 5 Severnoatlantskog ugovora prema kome napad na jednu članicu predstavlja napad na čitavu Alijansu. Do sada je taj slučaj proglašen samo jednom u istoriji NATO: posle napada u Njujorku i Vašingtonu od 11. septembra 2001. SAD su tada podnele dokaze da je atentate na Svetski trgovinski centar i Pentagon planirala Al Kaida – uz odobrenje Talibana koji su tada bili na vlasti u Avganistanu.“

„I francuski predsednik Oland je sada takođe rekao da su atentati u Parizu planirani spolja a organizovani i izvedeni uz pomoć saučesnika iznutra. Nije odao kako je došao do te procene. Ako sledimo njegovu argumentaciju, onda su napadi od 11. septembra 2001. isti kao i oni od 13. novembra 2015.“ Tu argumentaciju smatra ispravnom i generalni inspektor Bundesvera Harald Kujat. On je rekao da se u ovom slučaju radi o napadu spolja […] Prema navodima NATO, Francuska trenutno nema nameru da zatraži solidarnu intervenciju Alijanse.“

Posledice po Francusku

Analitičar lista Frankfurter algemajne cajtung Kristijan Šubert osvrnuo se na nove mere bezbednosti koje će sada biti uvedene (ne samo) u Francuskoj: „Mere bezbednosti same po sebi nisu dovoljne u borbi protiv terora. Jedna ekonomski uzdrmana zemlja ne može da obezbedi svojim građanima dovoljno radnih mesta. Na takvom tlu se stvaraju nekontrolisana paralelna društva. U francuskim predgrađima stvara se opasna mešavina kriminala i verske radikalizacije. Privrednik rast Francuske se povećava, ali nezaposlenost ostaje visoka. To što vlada nema hrabrosti da sprovede odlučne reforme na tržištu rada – sveti se.“

„Francuska privreda i kratkoročno gledano mora da se bori sa velikim izazovima. Zbor povećanja nesigurnosti među građanima potrošnja bi mogla da padne, baš kao i kursevi na berzi. Moga bi da opadne i broj stranih gostiju. Posle napada na 'Šarli ebdo' takvi fenomeni nisu dugo trajali. Vaša generacija mora da se navikne na to da će nekoliko godina živeti sa terorističkom opasnošću, rekao je premijer Manuel Vals u januaru u jednoj školi. Ako te reči budu shvaćene kao rezignacija, vlada će uskoro izgubiti svoje birače – a Francuska svoje posetioce“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Objava rata

Levičarski Junge velt piše da je francuski predsednik Oland, ne čekajući saznanja policijske istrage koja se tada nalazila tek u početnoj fazi, još za vreme krvavih događaja proglasio IS odgovornom za napade. Predsednik je čak tvrdio da već zna da su napadi planirani u inostranstvu. Oland je atentate nazvao ratnim činom IS i uveo vanredno stanje. Rekao je i da sada moraju da uslede primerene odluke. Da će Francuska biti neumoljiva prema IS. Premijer Vals je izjavio: Da, mi smo u ratu. Da, Francuska će delati i uništiti tog neprijatelja.“

„Tek nekoliko sati posle toga, stiglo je i obaveštenje o preuzimanju odgovornosti za zločin koje je izdala IS. Upadljivo je da ono ne odaje nikakvo insajdersko znanje i da se u njemu navodi broj od osam vojnika Kalifata – što je u tom trenutku odgovaralo navodima policije. A sada policija smatra da je bilo bar deset počinilaca. Pod znakom pitanja su i lične isprave koje su navodno nađene a pripadaju dvojici ubijenih atentatora: jedan egipatski i jedan sirijski pasoš. Ovaj potonji ukazuje da je njegov vlasnik u oktobru doputovao preko Grčke kao izbeglica.“

Odgovornost Snoudena?

„Tajne službe smatraju Edvarda Snoudena odgovornim za teror u Parizu“, prenosi ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten: „Američke tajne službe su našle žrtvenog jarca za to što teror u Parizu nije mogao biti sprečen. Snouden je otkrio hiljade dokumenata, pa su Službe izgubile pristup IS. Jer, teroristi su se navodno sporazumevali šifrovanim porukama koje Službe nisu mogle da protumače. Sada one žele da se dodatno naoružaju – i za to su dobile blagoslov G-20. Još je nejasno kakvu ulogu su u napadima u Parizu tajne službe uopšte imale. Doduše, još je potpuno nejasno ko stoji iza napada u Parizu. Francuska vlada kaže da je to bio teror IS, koja je u jednom pismu i preuzela odgovornost za to. Ali, činjenica da se radi o grupi koja je delovala iz Belgije, otvara nova pitanja.“