Da li je stajanje bolje od sedenja?

"Sedenje je otrov", često se kaže – i zbog toga stolovi za stajanje, bilo kod kuće ili u kancelariji, uživaju veliku popularnost. Nada: ko stoji, izbegava negativne posledice dugog sedenja po zdravlje. Ipak, bar što se tiče kardiovaskularnih bolesti, dugo stajanje nije mnogo bolja alternativa od dugog sedenja, kako je pokazala aktuelna studija naučnika sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.

Za svoju istraživanje, autori studije su prikupili podatke više od 83000 odraslih osoba iz Velike Britanije tokom sedam, a u nekim slučajevima osam godina. Oni su nosili uređaje na ručnom zglobu koji su beležili njihove podatke o kretanju. Učesnici na početku studije nisu imali srčanih oboljenja.

Istraživanje dovodi u pitanje korist stolova za stajanje

"Ukupno, naši rezultati sugerišu da povećanje vremena stajanja ne smanjuje rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti", pišu autori studije. Drugim rečima: stajanjem se ne mogu popraviti posledice sedećeg načina života.

Naprotiv, dugo stajanje može imati brojne negativne posledice. Ko stoji više od dva sata dnevno, ima povećan rizik od naglog pada krvnog pritiska, grčeva, hronične venske insuficijencije i venskih tromboza.

Stoga, kako kaže studija: "Strategije koje preporučuju da se dugo sedenje jednostavno zameni stajanjem, kao što je uvođenje stolova za stajanje u kancelarijama, možda neće postići svoj cilj."

Da li je sedenje bolje od stajanja?

Ne, onima koji sede duže od deset sati dnevno prete isti rizici. Pored toga, dugo sedenje povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti, posebno od oboljenja srčanih krvnih sudova, srčane insuficijencije i moždanih udara.

Jedan od autora aktuelne studije, Metju Ahmadi, već je ovog leta zajedno s drugim naučnicima objavio drugu studiju o temi sedenja.

U kohortnoj studiji sa više od 73700 odraslih učesnika, istraživači su proučavali koliko sedenje utiče na rizik od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti. Zaključili su da su ljudi koji puno sede izloženi većem riziku.

Protiv kardiovaskularne smrti: kretanje, kretanje, kretanje

Tim je želeo da sazna koliko fizičke aktivnosti je potrebno da se smanji ovaj rizik. Rezultat: fizička aktivnost može smanjiti rizik. Koliko, zavisi od trajanja i intenziteta aktivnosti. Konkretno, istraživači su utvrdili sledeće formule:

Ko se bavi sedećim poslom, ali se dnevno barem šest minuta  ima fizički intenzivan napor, najmanje 30 minuta je fizički aktivan, najmanje jedan sat je fizički umereno aktivan, ili se više od sat i po barem malo fizički aktivira, smanjuje rizik od smrti usled kardiovaskularne bolesti.

Ljudi koji posebno dugo, dakle najmanje 11 sati dnevno sede, treba da se osnovno više kreću ili intenzivnije, nego ljudi koji manje dugo sede.

Dakle, mnogo bolje od stola za stajanje u kancelariji je put do posla peške ili biciklom. A i šetnja tokom pauze za ručak pomaže nam da ostanemo fizički zdravi