Donjeck je željan mira
24. avgust 2015.Život u Donjecku, najvećem gradu na istoku Ukrajine, tokom dana se odvija naizgled normalno. Najgore stvari događaju se uglavnom noću. Stanovnici kažu da u jutarnjim satima iznad njihovih kuća proleću projektili u smeru mesta na kojima je smešteno teško naoružanje. Jedna žena koja živi u centru grada priča nam da rakete ispaljuju vojnici kako s jedne, tako i s druge strane. „Noću se ne zna ko odakle puca, ali pritom stradaju ljudi“, kaže ta žena.
Mnogi stanovnici područja u blizini linije razgraničenja, smatraju da su njihove kuće pogodili projektili koje su ispalile jedinice pod kontrolom vlade u Kijevu. Takvog su mišljenja i mediji proruskih separatista u Donbasu, ukrajinskom regionu poznatom i pod imenom Donjecki basen. Oni izveštavaju o predstojećoj velikoj ofanzivi ukrajinske vojske i navode da predsednik Petro Porošenko lično želi da danas, 24. avgusta, na Dan nezavisnosti, pobedonosno uđe u Donjeck. „Ljudi neprestano govore o ofanzivi, ali to je glupost. Porošenko 24. avgusta ima susret u Berlinu“, kaže jedan stanovnik Donjecka.
Stotine hiljada ljudi napustilo Donjeck
Noći u kojima nema pucnjave za stanovništvo su pravi blagoslov. Nakon takvih noći, ljudi počinju da se prilagođavaju mirnom načinu života i da zaboravljaju užasne događaje. Ujutro decu ponovo odvode u škole, odlaze na posao – doduše, samo oni koji ga još imaju.
Prema nezvaničnim informacijama, od nekadašnjih 1,1 miliona stanovnika u Donjecku trenutno živi još samo njih 600.000. Grad često deluje napušteno. Ljudi se okupljaju uglavnom na onim mestima na kojima nešto može jeftino da se kupi. Čak i u bivšim luksuznim buticima prodaje se jeftina roba. „Morate da se radujete ako se ujutro probudite. Takođe morate da se obradujete ako još uvek dobijate platu ili penziju ili ako nešto jeftino kupite“, kaže bračni par penzionera. Zbog visokih cena prehrambenih artikala sve je veća potražnja za vikendicama sa baštom u kojoj može da se uzgaja voće i povrće.
Građani izbegavaju nesigurne linije razdvajanja
Svuda u gradu vide se plakati na kojim se reklamira tzv. „Narodna Republika Donjeck“. Ti plakati odavno nisu obnovljeni. Inače, Donjeck je oblepljen i oglasima u kojima se nudi skoro sve: od podizanja novca u ukrajinskim bankama, do prevoza do tih banaka.
Danas je jednostavnije i bezbednije iz Donjecka do teritorije pod kontrolom ukrajinskih vlasti doći preko Rusije, nego direktno preko linije razdvajanja. „Zbog blokada moraju da se traže drugi načini izlaska. Svi paze na sebe i naviknu se na takav život“, kaže vozač autobusa.
Pogodnosti za kriminalce i penzionere
U tzv. „Narodnu Republiku Donjeck“, iz Rusije i dalje stižu navodni humanitarni konvoji. „Verovatno su u njima prehrambene namirnice, ali i oružje. Kako bi inače separatisti stalno punili svoja skladišta“, pita se Aleksej iz Donjecka. Zbog rata je izgubio posao u jednoj velikoj građevinskoj firmi i trenutno preživljava povremeno radeći manje poslove.
On smatra da život u tzv. „Narodnoj Republici Donjeck“ odgovara samo kriminalcima ili lukavim penzionerima. „Mnogi od njih su siromašni. Međutim, nije tajna da je mnogima uspelo da dobiju dve penzije; jednu od Ukrajine i jednu od ' Narodne Republike Donjeck'. Kriminalci se u sivim zonama uvek osećaju dobro“, kaže Aleksej. Uveren je da većini ljudi u Donjecku teško pada život pod granatama. Međutim, on ne veruje da će situacija uskoro da se promeni.
„Defanzivni rat može večno da potraje“
„Političari pregovaraju, poslovni ljudi se dogovaraju, ali ljudima gori tlo pod nogama“, kaže stanovnica koja živi nedaleko od linije razdvajanja. Ona dodaje da je bila protiv odlaska njenog brata u rat i to na strani „Narodne Republike Donjeck“. „Cela porodica bezuspešno je pokušavala da ga odvrati od toga. On sada više ne učestvuje borbama i sada zauzima uticajni položaj“, kaže ta žena i navodi da komandanti zarađuju mnogo novca:
„Nedavno sam čula da se situacije kao što je naša nazivaju 'defanzivni rat'. On može večno da traje. Mi ćemo dakle ovako i dalje da živimo. Jedni žele da nas oslobode, a drugi, koji su ovde, žele da nas zaštite. A majke pate.“