Duboka kriza vlade

Kako se približavao 11. decembar, tako je bilo sve nemirnije na ukrajinskoj političkoj sceni. S napetošću se iščekuje saopštenje vlade u kojem će premijer Jacenjuk da predstavi bilans rada nakon godinu dana na vlasti. Petak je i dan kada ističe rok koji je postavio parlament nakon kojeg je teoretski ponovo moguće izglasavanje nepoverenja vladi.

Jacenjuk je pod velikim pritiskom. Optužbe za korupciju protiv njega i njegove vlade toliko su velike da njegova partija „Narodni front“ ocenjuje da je reč o kampanji koja se vodi protiv njega i vlade. I zaista, sve deluje poput huškačke kampanje. Skoro svakog dana za reč se javljaju političari, ali i poneki oligarh, koji traže smenu vlade ili u najmanju ruku ostavku Jacenjuka.

Sakašvili posebno glasan u osudama

U tome prednjači Mihail Sakašvili. Guverner Odese, oblasti na jugu Ukrajine i bivši predsednik Gruzije, protekle nedelje izneo posebno teške optužbe protiv Jacenjuka. „Vlada i uticajni oligarsi varaju državu i godišnje je potkradu za pet milijardi američkih dolara“, izjavio je Sakašvili u Odesi. On je zatražio ostavku premijera. Jacenjuk se još nije oglasio.

Sakašvili važi kao blizak prijatelj ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i njegov čovek od povjerenja. Sam Porošenko ne meša se u taj verbalni sukob. Pri tom se priča da Sakašvili ima ambicije da postane novi premijer, što on demantuje.

Kako je izbegnut finansijski kolaps

Arsenij Jacenjuk (41) na čelu je druge po redu vlade u Ukrajini nakon smene vlasti u februaru 2014. Njegova novoosnovana partija pobedila je na prevremenim izborima pre godinu dana. To je bilo veliko iznenađenje. Nosioci nade u njegovoj vladi bili su ministri iz inostranstva, ali bilans njihovog rada je bio skroman, a brzi uspeh je izostao.

Uz pomoć finansijske pomoći Zapada, vladi je uspelo da izbegne finansijski kolaps. Plate i penzije isplaćivane su uredno i na vreme. Pad bruto-društvenog proizvoda se usporio sa 17 u prvom na sedam procenata u trećem kvartalu godine. Kijev se dogovorio sa stranim kreditorima o oprostu državnog duga u visini od 20 odsto, ali i prolongiranje isplate ostatka dugova. Samo sa Rusijom nema dogovora. Kijev Moskvi do kraja decembra mora da isplati tri milijarde američkih dolara. Jacenjuk je izjavio da Ukrajina nema taj novac. U Moskvi se ocenjuje da Ukrajini preti bankrot.

Pukotine u vladajućoj koaliciji

Ekonomska situacija ostaje sve samo ne ružičasta. Godišnja stopa inflacije, prema zvaničnim procenama, iznosi 50 odsto. Većina Ukrajinaca je razočarana. „Narodni front“ je sa 22 odsto podrške, kako pokazuju ankete, spao na samo dva odsto. Vlada nije bila u stanju da uradi mnogo protiv korupcije, koju mnogi Ukrajinci opisuju najvećim zlom u njihovoj zemlji.

Nemački publicista i ekspert za Ukrajinu Vinfrid Šnajder-Deters smatra da je ta borba propala: „Mnogi ljudi se pitaju zašto nijedna jedina osoba nije u zatvoru zbog korupcije. Jacenjuku se generalno prebacuje da je sproveo suviše malo reformi.“

Vidljive pukotine u vladajućoj koaliciji uočljive su već mesecima. Desno-populistička Radikalna partija napustila je krajem avgusta koaliciju sastavljenu od pet stranaka, jer je bila protiv toga da se u Ustav i zakon unesu odredbe iz sporazuma iz Minska koji je postignut sa proruskim separatistima. Nešto kasnije, i prozapadno orijentisana stranka „Samopomoć“, zapretila je da će napustiti vladu. I partija „Zavičaj“ bivše premijerke Julije Timošenko traži ostavku Jacenjuka, mada je formalno i dalje u koaliciji.

Upozorenja iz Vašingtona

Eksperti poput Šnajder-Detersa veruju međutim da će ukrajinski premijer ostati na vlasti. „Njegovo svrgavanje izazvaće veliki haos, a to niko ne želi“. Još jedan razlog: Jacenjuk ima moćnog saveznika na Zapadu. To su SAD. Vašington je od početka polagao mnogo na to da u Ukrajini postoje dva centra moći: predsednik i premijer. Teško da će se tu nešto promeniti. „Ne verujem da će američka podrška Jacenjuku biti poljuljana“, kaže Šnajder-Deters.

Pa ipak, ukrajinski premijer jasno je upozoren. Početkom sedmice američki potpredsednik Džo Bajden boravio je u dvodnevnoj poseti Kijevu. U svom govoru on je spomenuo „karcinom korupcije“. Nije se međutim izjašnjavao o optužbama protiv Jacenjuka. Bajden je podsetio na greške „narandžaste revolucije“ iz 2004. Tada je spor između Viktora Juščenka i premijerke Julije Timošenko paralisao Ukrajinu.

Posmatrači polaze od pretpostavke da će uskoro doći do restrukturiranja vlade. Izglasavanje poverenja je moguće, ali i u tom slučaju će Jacenjuk nastaviti da vodi poslove. Sve do – kažu skeptici – nove krize.