„Duga ruka Erdogana“
13. decembar 2016.Nemačka štampa piše o „teškim optužbama“ na račun islamskog udruženja „Turska islamska unija zavoda za veru“ – Ditib. Berliner cajtung javlja da Ditib „navodno denuncira protivnike turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana“ – prijavljuje ih turskim vlastima. Pozivajući se na izveštavanje turskog lista Džumhurijet koji je kritičan prema vladi, „Imami ovog Saveza odaju turskim konzulatima informacije o osobama za koje se pretpostavlja, ili zna, da pripadaju mreži propovednika Fetulaha Gulena. Gulen, koji već dugo živi u SAD, ranije je bio saborac, a sada je najveći kritičar, Erdogana.“ Turski predsednik i AKP „optužuju Gulena da stoji iza pokušaja puča od 15. jula. Konzulati potom prosleđuju informacije turskoj vladi.“
„U jednom pismu turske verske uprave svim stranim predstavništvima traže se „opširni izveštaji“ o osobama, ustanovama i delatnostima Gulenovog pokreta u Nemačkoj. Ministarstvo je u nadležnosti turskog premijera, a plaća imame koji rade u Nemačkoj. Na taj način je nastalo 50 lista iz 38 zemalja. Na listama na kojima su puna imena i prezimena ima i izveštaja generalnih konzulata u Kelnu i Diseldorfu. Imami koji denunciraju rade i za konzulat u Minhenu. Osim toga, postoje nepotvrđeni izveštaji da pripadnicima Gulenovog pokreta više nije dozvoljen ulazak u džamije Ditiba. Ditib u Nemačkoj ima 970 džemata i najveća je islamska krovna organizacija u Nemačkoj.“
„Šef kurdske zajednice u Nemačkoj, Ali Ertan Toprak, za radio Dojčlandfunk je govorio o „Štazi-metodama“ i rekao da takvog nečeg u Nemačkoj – ne sme biti […] A predsednik Zelenih Džem Ozdemir je za Berliner cajtung rekao: „Ni Putinova, ni Erdoganova duga ruka nemaju šta da traže u Nemačkoj“ […] „Portparol poslaničkog kluba SPD u Bundestagu, Burkard Liška, izjavio je: „Ako su ove vesti tačne, bile bi povod za veliku zabrinutost. Špijunaža za neku stranu silu je u Nemačkoj kažnjiva.“
Isti list je objavio i komentar u kome piše: „Poslednji meseci su pokazali da Erdoganov režim ne preza ni od čega da bi ućutkao svoje protivnike. A imame Ditiba bira, usmerava i plaća Ankara […] Najpre bi nemačka vlada trebalo da se zapita kakva je stvarna uloga Ditiba u aktuelnoj situaciji. To je u prvom redu zadatak nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje bi trebalo da instruira Službu za zaštitu ustavnog poretka da odmah preuzme stvar. Radi se o krivičnom delu špijunaže za strane sile.“
List Velt piše da se „Ditib svim silama trudi da bude priznat kao žrtva zavere. Molba za razgovor sa članom uprave Bekirom Albogom, sa kojim se ovaj list sreo letos u jeku izveštavanja o gradnji džamije u Kelnu, nije uslišena. U petak nam je iz centrale Ditiba rečeno da će se Alboga sam javiti ako bude imao vremena za to. Umesto toga, zamolio je da nam se pošalje saopštenje za štampu u kojem piše da špijunaža koju bi sprovodili imami „nema našu podršku“.
Rajn-cajtung smatra da je „Mreža imama neka vrsta druge tajne službe koja pored agenata turske tajne službe MIT lovi pripadnike propovednika Fetulaha Gulena. Njegov krvni neprijatelj Redžep Tajip Erdogan poziva imame da špijuniraju. Zavisnost ne može biti jasnija. Za mnoge muslimane u Porajnju-Palatinatu to je težak udarac.“
A dnevnik Kelner štat ancajger piše da „Čistke u Turskoj pokazuju posledice i u ovoj zemlj. Na turskim zajednicama je sumnja da stoje iza neuspelog puča. Druga strana ove tužne igre je što gotovo 100.000 od milion građana Kelna ima turske korene. Ako se optužbe obistine, jedna sramotna igra će podeliti naše društvo i gradove. Umesto da se podstiče integracija, sukobi se iz jedne strane zemlje prenose u nemačko društvo.“