Izbeglička kriza u predizborne svrhe

Iako je od dolaska prvih izbeglica prošlo tek pet nedelja, atmosfera u Hrvatskoj potpuno je drugačija. Obećanja premijera Zorana Milanovića (SDP) da nikada neće rastegnuti žicu na istočnoj granici ne zvuče više tako uverljivo, a dobri odnosi sa susednim zemljama sada su stvar prošlosti. Hrvatska je u izbegličkoj krizi prema susedima zauzela napadački stav, potvrđuje profesorka Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Lidija Čehulić Vukadinović i kaže – to je najviše posledica predizborne kampanje.

„Ako govorimo o Srbiji, odnosi su od rata napredovali na svakodnevnom životnom planu. Sve funkcioniše mnogo bolje na nivou običnog čoveka, nego na političkom nivou. Nažalost, deo rukovodstva iskoristio je situaciju da se pokaže boljim i uspešnijim od svojih suseda“, kaže profesorka za DW. „Reč je o malim zemljama s nedavnom, krvavom prošlošću. Ako u predizborno vreme igrate na 'srpsku kartu', dobićete veliki deo nezadovoljnih, nezaposlenih ljudi koji jedva čekaju da je neko drugi kriv za njihove probleme. U Srbiji, dakako, iz istih razloga igraju na 'hrvatsku kartu'“, kaže profesorka.

Preterani prezir prema Mađarskoj

Ali politički analitičar Žarko Puhovski za DW tvrdi da je s hrvatske strane komunikacija sa susedima bila nekonstruktivna, ali odbrambena. „Vlada je pošla od toga da je ugrožena ponašanjem suseda, za šta postoje dobri razlozi. Ali premijer nije o svemu pokušao diskretno da razgovara, već je stvar buknula kao javna polemika u kojoj se premijer, a i neki ministri, nisu pridržavali osnovnih uzusa pristojnog razgovora.“

Posebno je uočljiv prezir s kojim je Milanović govorio o Mađarskoj, što je malo koga u Hrvatskoj iznenadilo, jer su građani naviknuti na njegov prepotentan nastup, objašnjava Čehulić Vukadinović. No susedne države nemaju tu naviku. „Naravno, diplomatsko ponašanje je sasvim drugačije, ali to je već stvar PR-a i savetnika koji utiču na komunikaciju političkih lidera prema javnosti“, kaže i dodaje da ni susedi nisu bili bolji u pokušajima uspostavljanja dijaloga. „Muka nam je zajednička. Kada se videlo da to neće da stane, jednostavno je svako pokušavao da odbrani nacionalne interese pred svojom javnošću na najbezbolniji način. Ta prepucavanja oko zatvaranja granica su kratkoročne mere. Što pre rashladimo glave i pokušamo da nađemo neko zajedničko rešenje kako kontrolisati sadašnje stanje, to pre će biti bolje.“

Analitičar Puhovski podseća da hrvatska Vlada do poslednjeg trenutka nije znala da će ruta koja je išla preko Srbije, zbog zatvaranja mađarske granice, biti skrenuta prema Hrvatskoj. „S druge strane, Mađari su počeli da grade zid, a to ne poziva na komunikaciju. Jasno su stavili do znanja da podržavaju dolazak opozicionog HDZ-a na vlast. To je posebno ogorčilo vladu. Paradoksalno, premijer je i srpsku stranu optužio da je u dogovoru s HDZ-om, zašta nema javno poznatih argumenata, dok je to s Mađarskom zaista bio slučaj.“

Predsednica pokušala da smiri napetosti

Situaciju je dodatno pogoršao odlazak predsednice Kolinde Grabar Kitarović u Mađarsku gde je gostovala na samitu grupe V4 neskriveno podržavajući postupanja Mađarske, a vlada je to shvatila gotovo kao izdaju i javno sklapanje pakta za rušenje vlade. Čehulić Vukadinović je u tome prepoznala priliku za smirivanje napetosti, jer, kaže, svaka diplomatska komunikacija je dobra. „Da je bar više razgovora na svim nivoima, od predsednice do lokalnog stanovništva koje živi na izbjegličkoj ruti. Treba pokazati da ste se voljni angažirati u rešavanju problema, slušati savete i učiti na tuđim greškama.“

I Puhovski je bio sličnog stava, ali vidi problem u tome što se oko odlaska na samit predsednica nije dogovarala s vladom. „Povezala se sa grupom država koja se postavila manjinski unutar EU u shvatanju migranata kao bezbednosne opasnosti, a ne humanitarnog problema. Uletela je u koncepciju koju je nazvala 'uspravnicom Jadran-Baltik', a koja je odraz američkih pokušaja da se stvori novi sanitarni kordon prema Rusiji na naivan i zloćudan način oponašanja hladnog rata. To što se izgovarala time da je vlada zapravo tehnička, jeste autogol, jer je i ona onda tehnička predsednica. Prema Ustavu, ona odgovara jedino Saboru, a on je raspušten. Dakle, ona je takođe bez kontrole i trebalo bi da se uzdržava od inicijativa koje nisu dogovorene s ostalim granama vlasti. Pogrešila je, ali tu nema govora o izdaji“, uveren je Puhovski dok Čehulić Vukadinović podseća da je unutrašnjopolitičke probleme trebalo rešavati u okviru hrvatskih granica i da nije dobro da se spolja prepoznaje nesaradnja između premijera i predsednice.

„Nevešta“ Slovenija

Istovremeno je nered u komunikaciji između Ljubljane i Zagreba pokazala epizoda u kojoj Milanović tvrdi da je „sve dogovoreno“, dok slovenačka ministarka unutrašnjih poslova odgovara da nema pojma o čemu on govori. „To je smešno. Pa čak i kada se radi o dve relativno mlade postsocijalističke države. Države i politički sistemi na zapadu stvarani su vekovima. Možda je deo problema u nedostatku političke kulture i dijaloga“, ocenjuje Čehulić Vukadinović.

Puhovski je pak uveren da je Milanović „naivno poverovao telefonskim razgovorima“. U slovenačkoj nepripremljenosti za izbeglice vidi znak loše komunikacije s hrvatske strane. „Ali, trebalo bi pitati Ljubljanu kako to da je Hrvatska 98,5 odsto izbeglica do pre nedelju dana slala u Mađarsku, a samo 1,5 odsto u Sloveniju. Dakle, nekakav dogovor je postojao. Zašto su njihovi kapaciteti trostruko manji od onih koje je Austrija prema njima otvorila? Kako to da je njihova ministarka unutrašnjih poslova tvrdila da je najmanje informisana, a ministar spoljnih poslova koji je bio zadužen za svađu s Hrvatskom zbog arbitražnog spora, sada ćuti?“, pita se Puhovski.

Opoziciona mantra o nesposobnosti

Opozicija u svemu tome nije ni pokušala da pomogne. „Ne znam da je vlada napravila išta, a da je opozicija rekla da je dobro. Od početka krize, s njihovog aspekta, sve je bilo loše“, kaže Čehulić Vukadinović, a Puhovski podvlači da je vrlo neuobičajeno da opozicija i Mađari daju na znanje da su u kontaktu protiv sadašnje vlasti te da Budimpešta poručuje kako čeka izbore da bi razgovarala s razumnijom vladom. Uz to, trenutak zatvaranja granica Puhovski smatra veoma određenim. Vladu su, dodaje, optuživali za nesnalaženje, čak i kada to očigledno nije bila istina.

A, zapravo, nesnalaženja je bilo na sve strane, jer ni jedna zemlja u regionu nije spremno dočekala izbeglički talas koji se je valjao mesecima. „To 'nismo spremni' i 'nismo očekivali' ispada smešno pred Briselom i ne prolazi više ni kod običnih građana“, smatra profesorka.

Žica je sve izglednija

Vlast, uprkos prvobitnom gnušanju prema tom rešenju, ipak polako priprema građane i za moguće postavljanje žice na granicu sa Srbijom i za to ima izgovor – ako svi postavljaju ograde, postavljaćemo ih i mi. „Ali ne postavljaju svi. Nemačka i Austrija ne postavljaju granice. S druge strane, kako to da Hrvatska može svake godine tokom leta da primi preko pola miliona turista, a sada kada su kapaciteti prazni, ne može da primi deset ili sto puta manje izbeglica ni uz verovatnu pomoć EU? Paradoksalno, ako se dogodi žica na granici, što deluje moguće, to bi moglo da podigne popularnost vlade, jer i u Hrvatskoj pomalo raste strah od 'islamskih stranaca koji bi mogli da nadr u naše domove'“, tvrdi Puhovski.

I Čehulić Vukadinović uočava taj strah, jer, kaže, izbeglice su ljudi koji su u svim aspektima društvenog života različiti od hrvatskih građana. „Svega što je drugačije, čovek se boji. Ali to je realnost i treba prihvatiti da su prilike u međunarodnoj zajednici promenjene, da su ekskluzivna, zatvorena društva nepojmljiva i teško održiva, i da bi građane trebalo učiti na multikulturalnost. To je budućnost koja nas čeka.“

Izbjeglička ruta nije ruta kriminala

Ipak, smeštaj izbeglica u turističkim kapacitetima, kako sugeriše Puhovski, teško da je izgledan, budući da opozicija pokušava da stvori utisak da će izbeglice uništiti turističku sezonu i to zbog pretpostavke da bi to mogao da bude stav država iz kojih dolaze turisti. „A zapravo, imamo situaciju o kojoj se ne govori – 200.000 ljudi prošlo je kroz Hrvatsku, a da doslovce ni jedna kokoška nije ukradena. Gde bi bilo moguće da 200.000 Nemaca, Šveđana, Srba prođe, a da se ništa ne dogodi? Ne vidim odakle dolazi ta priča o opasnosti, osim ako se ne vraćaju kolektivno nesvesne predstave o opasnosti s istoka koja ugrožava hrišćanski duh Evrope.“

Šta će se dogoditi ako opozicija predvođena HDZ-om pobedi na predstojećim parlamentarnim izborima? „Prema načinu na koji kritikuju vlast, za očekivati je da će biti rigorozniji. Možda stvarno zatvore granice, drastično ograniče protok ljudi“, kaže Čehulić Vukadinović. No i tu su moguća iznenađenja, zaključuje. Jer, sve što je o izbegličkoj krizi rečeno, rečeno je u predizborne svrhe.