Junker u škripcu

To smo svi znali. Luksemburg već godinama nudi firmama mogućnost da, koristeći labave poreske zakone, skoro u potpunosti izbegnu plaćanje poreza na dobit. To je poslovni model na kojem počiva ta patuljasta država, ista ona koja već decenijama uživa dobar glas u međunarodnim finansijskim krugovima.

Konsultantska kompanija „Price Waterhouse Coopers“ (PWC) i zvanično se na svojoj internet-stranici hvali dobrom saradnjom sa vlastima Luksemburga, koje se pokazuju kao „vrlo inovativne“ prilikom osmišljavanja „neuobičajenih“ strategija za izbegavanje plaćanja poreza. PWC ima 2.000 svojih saradnika u Luksemburgu, a oni tamo nisu zbog idiličnih pejsaža ili kulturnog blaga kneževine. U njoj se nalazi na desetine sličnih konsultantskih kompanija. Stotine firmi iz čitavog sveta odazvale su se na njihov poziv. To znaju svi evropski političari koji sada upiru prstom u bivšeg premijera Luksemburga, Žan-Kloda Junkera.

Države Evropske unije međusobno konkurišu jedna drugoj svojim poreskim politikama i modelima za uštedu poreza. Neke od njih u međunarodnim krugovima važe za prave „poreske oaze“. I Holandija, Irska, Velika Britanija, Malta i Kipar nude takve usluge investitorima i ulagačima. Nova saznanja, takozvani „Luksemburg-liks“ samo još jednom svetlima reflektora obasjavaju uobičajenu praksu.

Izbegavanje plaćanja poreza, odnosno „modeliranje poreske prijave“ u skladu sa propisima koji važe u Luksemburgu i drugim poreskim oazama, sasvim je legalno. To što međunarodne kompanije beskrupulozno traže takve modele i iskorišćavaju međusobnu konkurenciju država, posledica je globalizacije. Pokušaji OECD-a ili grupe G20 da takve modele ograniče, još uvek su u začetku. Pedeset država je međusobno postiglo dogovor o razmeni poreskih i bankovnih informacija. Pri tom se pre svega radi o pokušaju da se spreči utaja poreza. U aktuelnom slučaju, reč je samo o izbegavanju plaćanja poreza, što nije krivično delo.

Ono je moralno neprihvatljivo jer na taj način države u kojima u stvari deluju međunarodne kompanije na taj način gube milijarde evra koje bi dobile kroz porez. Organizacija za pomoć državama u razvoju „ActionAid“ već dugo ukazuje na to da međunarodni koncerni tako izbegavaju plaćanje poreza u siromašnim državama. Ta „izgubljena“ sredstva su veća od pomoći za razvoj koju dobijaju te zemlje. Skandal je u tome da brojne države, ne samo Luksemburg, decenijama trpe ili čak podstiču takve metode.

Evropska komisija, čiji je šef nedavno postao Žan-Klod Junker, još od prošle godine istražuje različite modele uštede poreza koji su na snazi unutar pojedinih država članica, između ostalih i u Luksemburgu. Tu bi moglo da se radi i o nedozvoljenoj pomoći države Luksemburg kompanijama. Poreska politika je, međutim, stvar koja je u nadležnosti samih država-članica. U Evropskoj uniji još nisu usaglašeni poreski propisi. Za pravu monetarnu uniju bilo bi neophodno formirati i poresku uniju, sa jednakim poreskim stopama i propisima. Ali do toga je još dug put.

Pitanje koje se postavlja glasi: da li je Junker pravi čovek za nastavak spomenute istrage koju je pokrenula Evropska komisija? On je obećao da će protiv svih država-članica koristiti iste, oštre mere, pa čak i ako se radi njegovoj domovini. Kao bivši premijer Luksemburga on je nosio odgovornost za odluke koje su sada predmet istrage. Da li on zaista može da bude neutralan i verodostojan?

Možda bi trebalo da bar saopšti kako se u ovom slučaju našao u sukobu interesa i da izbegava svaki dalji kontakt i upliv na istragu koja je u toku. Junker po tom pitanju još uvek deluje pomalo prkosno, ali on će morati brzo da zauzme stav. U suprotnom će njegova pozicija „nezavisnog zaštitnika“ ugovora na kojima počiva EU, brzo biti narušena. U tom slučaju njemu i njegovoj Komisiji preti neslavan i potpuno pogrešan početak rada.