Čudna poreska pravila u Junkerovoj kneževini

Novinari njemačkog lista „Zidojče cajtung“ nisu imali lak posao dok su se probijali kroz 28.000 stranica tajnih dokumenata iz Luksemburga, ali iz tih dokumenata koje je na internet postavila grupa istraživačkih novinara na kraju je nešto postalo jasno. Naime, neke firme koje su registrovale sedište u toj kneževini plaćaju zaista porez iz snova: jedan odsto od dobiti.

Taj poreski model izradila je savetnička firma „Price Waterhouse Coopers“ (PWC) u ime određenih korporacija, ali su službe Luksemburga bile spremne da prihvate te prilično složene finansijske transakcije. Domovina Žan-Klod Junkera je po prihodima po glavi stanovnika daleko na prvom mestu u Evropskoj uniji i nije ništa novo da to svoje blagostanje može da zahvali i činjenici da mnogi međunarodni koncerni tamo imaju svoju (evropsku) centralu.

Nije novo ni to da se ta kneževina izuzetno trudi da privuče takva međunarodna preduzeća i da se već godinama zbog toga ljute oba njena velika i važna suseda – kako Francuska na zapadu, tako i Nemačka na istoku. Ali ono što je novo i što proizlazi iz tih dokumenata jeste da je Luksemburg očigledno spreman i na posebna poreska pravila sa pojedinim koncernima kako bi im što više olakšao život u njihovom naporu da plaćaju što je manje poreza moguće, piše list iz Minhena.

U takvim dilovima poimence se spominju koncerni poput PepsiCo, FedEx, Procter&Gamble, Amazon, Ikea, ali u Luksemburgu ne fali ni nemačkih preduzeća, poput Deutsche Banka, E.ona ili Frensenius Medical Carea.

Sve legalno?

Firme kojima se obratio „Zidojče cajtung“ uporno tvrde da „sve rade po zakonu“. PWC tvrdi da deluje „u skladu sa lokalnim, evropskim i međunarodnim poreskim zakonima“, a proizvođač medicinske opreme Fresenius Medical Care (FMC) tvrdi da je u Luksemburgu smestio svoju centralu kako bi „dospeo na tamošnje tržište kapitala“, a ne da bi plaćao manji porez.

„Taj poslovni potez nam usput donosi poresku uštedu manju od milion evra godišnje“, izjavio je portparol firme FMC ovog četvrtka (6.11.) i podsetio: to je jedva oko 0,2 odsto od onoga koliko ukupno poreza plaća Fresenius Medical Care.

Međutim, s obzirom na to da je novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker bio dugogodišnji i premijer i ministar finansija Luksemburga, naravno da je to podiglo ogromnu političku prašinu. Sadašnji premijer kneževine Ksavijer Betel u svemu tome ne vidi ništa protivzakonito. „Ono što je radio Luksemburg, bilo je u redu“, kaže za nemački list i tvrdi da njegova zemlja nije nikakva „poreska oaza“.

Bura i u Briselu

I pre nego što je Junker izabran za predsednika Evropske komisije, Brisel je već počeo da se bavi njegovom kneževinom. Evropska komisija „ispitivala“ je slučajeve firme Amazona koji se na Starom kontinentu smestio u Luksemburgu, baš kao i finansijskog odeljenja italijanskog automobilskog koncerna Fiat (Fiat Finance and Trade). U oba slučaja, Evropska komisija sumnja da je poreskim olakšicama Luksemburg tim kompanijama praktično dao državnu podršku.

Doduše, Luksemburg nikako nije jedina zemlja koju Komisija „proverava“: tu je na primer i slučaj firme Apple u Irskoj ili američkog lanca Starbucks koji se, po svemu sudeći iz sličnih razloga, smestio u Holandiji.

Ali otkriće tih dilova neugodna je dobrodošlica predsedniku Evropske komisije, Žan-Klodu Junkeru. Svi dokumenti i sporazumi datirani su između 2008. do 2010, dakle u vreme kada je Junker bio premijer Luksemburga. On, međutim, odlučno odbija sve optužbe: „Ni u kom slučaju ne bih učestvovao u procesima odlučivanja. Ne bih zloupotrebljavao svoj položaj“, tvrdi Junker na nemačkom javnom servisu NDR.

Ali predstavnik Zelenih u Evropskom parlamentu za pitanja finansija Sven Gigold smatra da je verodostojnost novog predsednika Evropske komisije u najmanju ruku „narušena“. „Junker je, kao ministar finansija i premijer Luksemburga, bio odgovoran za takva poreska pravila „skrojena po meri'“, piše Gigold na svojoj internet-stranici. „Junker se tako pretvorio u saučesnika onih koji izbegavaju da plaćaju porez i na taj način su druge zemlje Evropske unije ostale bez milijardi koje bi inače ubrale od poreza.“

Dokumenta je, inače, otkrio International Consortium of Investigative Journalist ICIJ i u tom istraživanju učestvovale su brojne medijske kuće iz čitave Evrope. U Nemačkoj to nije bio samo list „Zidojče cajtung“, već i javni servisi NDR i WDR, a tu su bili i britanski list „Gardijan“, francuski „Mond“, švajcarski „Tages ancajger“ i brojni drugi ugledni mediji.

„Mnogo toga se promenilo“

S druge strane, nemački ministar financija Volfgang Šojble priznaje da se u Luksemburgu u međuvremenu „mnogo toga promenilo“, ali dodaje i to da „još ima puno posla“. Ta kneževina jedna je od pedesetak zemalja koje su sklopile sporazum o dojavi poreskih podataka i ta inicijativa ne odnosi se samo na osobe, nego i na „iskorišćavanje legalnih mogućnosti kreiranja poreske politike“ za preduzeća. „A to je naš sledeći korak“, tvrdi nemački ministar koji podsjeća i na inicijativu BEPS koju je još pre nekoliko godina pokrenula grupa najrazvijenijih i najperspektivnijih zemalja G-20.

U njoj se zahteva da međunarodni koncerni plaćaju porez na dobit tamo gde ga zaista i ostvaruju. Drugim rečima, sprečavanje da se novac, plaćanjem pravih ili izmišljenih licenci i prava korišćenja, prenosi iz zemlje u kojoj se dobit ostvarila u zemlju gde će se platiti najmanje poreza. O tome će predstavnici zemalja G-20 ponovo razgovarati već za nekoliko sedmica na sastanku u australijskom Brisbejnu.

Dakle, novi predsednik Evropske komisije, samo šest dana nakon što je stupio na dužnost, već ima probleme da povrati poverenje u svoju objektivnost. Članica nemačke stranke Levica Sara Vagenneht smatra da je Junker neposredno odgovoran za te poreske stope „po meri“ i da je „vrlo čudno“ što je političar koji je očigledno „saučesnik u utaji poreza“ bio određen da stupi na najvišu izvršnu dužnost u Evropskoj uniji. Istovremeno, ta opoziciona političarka optužuje i nemačku vladu što nacionalnim zakonima nije sprečila takve malverzacije.