Južna Koreja nakon fijaska predsednika: „Opasna situacija“

Previranja koja su uzburkala južnokorejsku političku scenu nastavljena su i u sredu, nakon što je predsednik Jun Suk Jol u utorak kasno uveče proglasio ratno stanje – da bi tu odluku nakon šest sati poništio.

Snimci na kojima se vide naoružani vojnici na stepenicama i oko parlamenta, šokirali su naciju i oživeli sećanja na vojne diktature koje su vladale od sredine 1960-ih do kasnih 1980-ih – često gvozdenom pesnicom koja se redovno koristila protiv neistomišljenika.

Nakon svega, glavna opoziciona, Demokratska stranka, u sredu ujutru podnela zahtev je za opoziv Juna.

Predsednik je već bio na nišanu te stranke, a i rejting mu je ranije ove sedmice pao na samo 19 procenata podrške.

Opozicija, koja ima većinu u skupštini, nastoji da stvori politički kapital od Junovog iznenadnog proglašenja ratnog stanja, što se dogodilo tokom njegovog obraćanja preko televizije u utorak nešto pre 22:30 po lokalnom vremenu.

Jun je ciljao na opoziciju

Iako je konzervativni Jun možda i imao legitimne pritužbe na račun Demokratske stranke zbog toga što je koristila to što ima većinu u parlamentu da progura neke zakone, analitičari ocenjuju da je predsednik pogrešno precenio situaciju i ta greška ga je sada učinila ranjivijim nego ikad.

„Jeste bilo mnogo kritika u medijima i javnosti o postupcima Demokratske stranke, ali čini se da je Jun to pogrešno shvatio – kao da on ima veću podršku nego što je zapravo slučaj“, ocenjuje Kim Sang Vu, bivši političar levo orijentisane stranke Kongres za novu politiku, a sada član odbora Fondacije za mir „Kim Dae Jung“.

„Opozicija je zloupotrebljavala svoju poziciju da bi forsirala zakone za koje Jun veruje da su suprotni nacionalnim interesima, ali i da bi tražila pokretanje istrage protiv njegove supruge i podnosila čitav niz zahteva za opoziv visokih članova njegove vlade“, ukazuje Kim za DW.

Opozicija je bila u stanju da povlači takve poteze zato što ima većinu u parlamentu nakon što je trijumfovala na izborima ove godine. Jun je tako ostao uglavnom nemoćan i to na pola mandata.

Samo nekoliko sati pre Junove objave, u uvodniku u lista „Korea tajms“ ocenjeno je da Demokratska stranka „iskorišćava svoju parlamentarnu većinu kako bi nametnula sopstvenu agendu“. Navedeno je i da opozicija „predloge za opoziv ključnih zvaničnika koristi kao oružje“ i da „manipuliše raspravom o budžetu kako bi potkopavala ministre u vladi, šefove državnih agencija i druge ključne ličnosti za koje se smatra da su u sukobu sa (opozicionom) strankom“.

Za sredu su recimo tako bila zakazana čak četiri opoziva, uključujući i onaj za opoziv zvaničnika koji vodi istragu protiv Mun Džae Ina, ranije predsednika države i lidera opozicione stranke.

Junova pogrešna procena

Junova Partija moći naroda bila je posebno ljuta onda kada je Demokratska partija iskoristila svoju većinu u parlamentu da iznudi smanjenje budžeta za odbranu od ukupno 67,8 milijardi vona (45,7 miliona evra).

Proglašavajući ratno stanje, Jun je, bez pružanja dokaza ili detalja, rekao da ono ima za cilj „iskorenjivanje pro-severnokorejskih snaga“ unutar opozicije.

To podseća na ono što su kasnih 1980-ih radili lideri Južne Koreje, kada su koristili pretnju od Severne Koreje da bi kontrolisali disidente i političke protivnike.

Smanjivanja u budžetu su konkretno bila predviđena za operacije prikupljanja obaveštajnih podataka od ključne važnosti za otkrivanje i istragu pretnji nacionalnoj bezbednosti, kao i za borbu protiv korupcije.

Pritom je upravo nekoliko političara Demokratske stranke bilo predmet nedavnih istraga o korupciji, uključujući i lidera opozicione stranke Lija Je Mijnga. On je sredinom novembra osuđen na godinu dana zatvora, uslovno na dve godine, zbog kršenja izbornog zakona. Li je na tu kaznu uložio žalbu.

Bez obzira na sve frustracije predsednika Juna, analitičari ipak ocenjuju da je on odigrao loše i na svoju ruku, i da je time oslabio sopstvenu poziciju.

„Proglašenje ratnog stanja delovalo je i kao pravno prekoračenje ovlašćenja i kao pogrešna politička procena – nepotrebno je rizikovao privredu i bezbednost Južne Koreje“, ocenjuje Lejf-Erik Izli, profesor međunarodnih studija na seulskom univerzitetu „Evha Vomans“.

„S izuzetno malom javnom podrškom i bez snažne podrške unutar sopstvene stranke i administracije, predsednik je trebalo da zna koliko je teško sprovesti takav dekret“, kaže Izli za DW.

„Zvučao je kao političar pod pritiskom koji povlači očajnički potez protiv sve većih skandala, institucionalne opstrukcije i poziva na njegov opoziv – što će se sve sada verovatno još više intenzivirati.“

Izli ujedno ocenjuje da je Jun uradio pravu stvar poništivši deklaraciju o ratnom stanju odmah nakon što je poražen na glasanju u skupštini, jer je to, kako dodaje, „smanjilo verovatnoću od izbijanja nasilja ili ustavne krize“.

Južna Koreja se suočava s političkom nestabilnošću

Ipak, Južna Koreja će se suočiti s periodom nestabilnosti, jer se sukob između izvršne i zakonodavne vlasti nastavlja.

„Kada je izabran, Jun je imao 26 godina iskustva kao tužilac, ali političku pozadinu apsolutno nije imao, kao ni ideju o tome kako da vodi državu“, podseća Kim Sang Vu iz Fondacije za mir.

„Ljudi su glasali za njega jer nije bio etabliran političar, a i govorio je da nije lojalan političkim prethodnicima i da je nezavisan.“

„Situacija je opasna“, zaključuje Kim. „Ljudi su čuli izraz ’ratno stanje’ i odmah su im se vratile traumatične slike godina pod vojnim diktaturama. A ako ljudi postanu previše emotivni, onda tu postoji i opasnost.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku