Kancelar u Bundestagu: izborna kampanja u punom jeku

Da li se tu možda radilo o istraživanju javnog mnjenja koje pokazuje da su Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca odnedavno u blagom usponu? Istraživanje instituta Insa od srede, Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) kancelara Šolza vidi na 16 odsto. Ili se možda radilo o tome da šef nemačke vlade nije morao da se obraća sa govornice Bundestaga, već sa svog mesta u vladinoj klupi?

U svakom slučaju, Šolc je očigledno bio u svom elementu u toj igri pitanja i odgovora koja se odvijala u Bundestagu. Na pitanja poslanika odgovarao je sigurnim glasom i agresivno. Pa je na pitanje predstavnika Liberalno-demokratske stranke (FDP) o isporukama oružja Ukrajini odgovorio sledeće: „Vi ste prilično hrabri za nekoga ko pripada stranci koja mora da se bori da bi prešla cenzus od pet odsto.“

FDP je bio uzrok teške krize vlade koja je dovela do toga da Šolc sada vodi zemlju uz pomoć manjinske vlade, zajedno sa Zelenima. Zbog toga će građani Nemačke u februaru 2025. morati da biraju novi Bundestag. FDP je pre otprilike mesec dana napustio vladu sastavljenu od SPD-a, Zelenih i FDP-a i sada se u predizbornoj kampanji bori za opstanak.

A Olaf Šolc se bori za svoju poziciju, očigledno sa užitkom. Na početku vremena predviđenog za pitanja u Bundestagu, kancelar ima osam minuta za uvodnu reč. Šolc je to iskoristio kako bi izvestio o svojoj poseti Ukrajini početkom nedelje. Naglasio je da podrška Nemačke napadnutim Ukrajincima neće popustiti.

I dalje bez raketa dugog dometa za Ukrajinu

Šolc je podsetio i da se, otkako je preuzeo dužnost, s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim susreo sedamnaest puta. Rekao je da je Nemačka isporučila oružje i primila mnoge izbeglice. Ali, takođe je naglasio i da on kao kancelar neće isporučivati rakete dugog dometa koje mogu da dosegnu ciljeve u Rusiji. To bi očigledno trebalo da bude važan moto u njegovoj predizbornoj kampanji: ostanite mirni, izbegnite uplitanje Nemačke i NATO u rat.

A zar nije njegova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok iz Zelenih spomenula moguće učešće nemačkih vojnika u mirovnoj misiji u Ukrajini u budućnosti, upitao je jedan poslanik. Ni to kancelara nije izbacilo iz takta. Berbok je na konferenciji za novinare upitana o takvoj mogućnosti, rekao je, pa pojasnio: „Pokušala je da ne kaže ni da, ni ne. To je bilo pitanje na koje je pokušala da pruži diplomatski odgovor. Ja mislim da je isključeno da u sadašnjoj situaciji šaljemo vojnike u Ukrajinu.“

Šolc je zatim pozvao sve stranke u Bundestagu da se uključe u neke važne projekte pre izbora, uprkos žestokoj svađi među strankama koja je zbog izbora već počela. „Vreme predizborne kampanje nije vreme zastoja. Još uvek postoji nešto što može da bude dovršeno. Molim vas da se uključite u taj proces“, poručio je Šolc u plenarnoj sali Bundestaga.

Zatim je i nabrojao koji su to zakonski projekti: neophodne su olakšice za građane kod poreza na dohodak, povećanje državnog novca za svako dete, kao i nastavak subvencionisanja jeftine karte za javni prevoz. Te izjave kancelara ne pokazuju da se on pomirio s krajem mandata.

Trenutno su male šanse za ponovni izbor Šolca

Ipak, u ovom trenutku Šolc u stvari može samo još da apeluje na poslanike ostalih stranaka, jer njegova krnja vlada više nema većinu. Više je nego neizvesno da li će on moći da ostane na funkciji i nakon izbora u februaru: konzervativci iz redova CDU i CSU prema anketama uverljivo vode i trenutno ih podržava između 32 i 34 odsto birača.

Šolcove Socijaldemokrate sada su se vratile na oko 16 procenata, ali su donedavno bili u još lošijoj poziciji, kako je pokazalo ispitivanje javnog servisa ARD. Šolcu je u ovom trenutku teško da opravda svoje ambicije da ostane na kancelarskoj poziciji.

Da li je to možda bio razlog zbog kojeg je kancelar kod nekih pitanja bio pomalo smušen? Kao na primer u trenutku kada mu je demohrišćanska političarka Julija Klekner postavila pitanje o situaciji u Južnoj Koreji, nakon čega se pokazalo da Šolc zapravo ne zna da je ratno stanje, koje je korejski predsednik uveo iz unutrašnjepolitičkih razloga, parlament u Seulu već poništio pre njegovog govora u Bundestagu.

Ispitivanje kancelara je bila želja njegove stranke

Unakrsno ispitivanje kancelara, koje je Šolc ovoga puta završio nakon 70 minuta, uvedeno je pre nekoliko godina prvenstveno na podsticaj Socijaldemokrata. Ta stranka se 2017. godine žalila da često dugi i nimalo uzbudljivi izveštaji vlade koje je parlamentu podnosila tadašnja kancelarka Angela Merkel, ne dovode do istinskih rasprava u Bundestagu.

Poslanici su sa zavišću gledali prema Londonu, gde premijer i opozicija često strastveno i kontroverzno razmenjuju mišljenja u Donjem domu. Tako nešto želele su i Socijaldemokrate, tada manji koalicioni partner u vladi Angele Merkel. Kancelarka je u početku bila skeptična, ali je popustila. Otada aktuelni predsednik ili predsednica vlade tri puta godišnje dolaze u parlament i odgovaraju na pitanja poslanika. Samo što je taj ritual sada pao u sred predizborne kampanje.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku