Kancelarka mora da popusti ili da ode

Do novogodišnje noći je dogovor u okviru Evropske unije o jedinstvenoj izbegličkoj politici delovao malo verovatno. Od te noći – u kojoj su mnoge izbeglice masovno napastvovale žene u Nemačkoj, a policija eklatantno zakazala – taj dogovor postao je potpuno nemoguć, a sa njim i smislena raspodela izbeglica. Reakcije na divljanje „seks-rulje“, kako su je nazvali tabloidi, posebno su jasne u istočnoj i srednjoj Evropi. Suština izjava koje smo čuli iz Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke je da su izbeglice opasne posebno ako su muslimanske vere. A lepo smo vam rekli, ali multi-kulti kancelarka Merkel nije htela da čuje.

Sada Merkelova mirne duše može da zaboravi na svoju inicijativu da se raspodela izbeglica u Evropi reguliše na duže staze umesto da se odvija sporadično i na dobrovoljnoj bazi. Šef slovačke vlade Robert Fico ne želi da pusti muslimanske izbeglice u zemlju. Namerio je da se svim sredstvima brani protiv nametnute raspodele izbeglica i tražilaca azila. Već je predao tužbu Evropskom sudu. Krivična dela iz Kelna, Hamburga, Štutgarta i u međuvremenu i Helsinkija su lepo isporučila Ficu sve argumente koji mu trebaju.

Češki predsednik, nova ultrakonzervativna poljska vlada, mađarski premijer i ostali u tom delu Evrope svim srcem će stati iza Ficovih reči. I ne samo oni. Ksenofobni populista Gerd Vilders u Holandiji iz petnih žila proklinje evropsku izbegličku politiku. Time stavlja pod enormni pritisak premijera Marka Rutea, koji trenutno predsedava Evropskim savetom. U drugim državama može se posmatrati slična šema: pritisak na aktuelne vlasti raste u Danskoj, Švedskoj, Finskoj, ali i u samoj Nemačkoj.

Na talasu Kelna jaše se i van granica Evrope. Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp koristi događaje za svoju izbornu kampanju. „Nemačka je masovno napadnuta od strane migranata, koje je sama pustila“, piše na Tviteru Tramp koji inače namerava da zabarikadira granice Sjedinjenih Država.

U Nemačkoj voda još jače kreće na vodenicu desnopopulističke partije Alternativa za Nemačku i grupa demonstranata koje već mesecima protestuju protiv navodne islamizacije Zapada. Broj desničarski motivisanih napada na izbegličke domove u Nemačkoj nikada nije bio tako visok kao danas. Savezna kancelarka je dakle u svojoj zemlji pod velikim pritiskom – a posle napada u Kelnu mora da primi k znanju i da je s evropskom izbegličkom politikom svršeno pre nego što je i počela.

Pri tome je raspodela izbeglica u sve zemlje EU koje su deo Šengena bila centralna ideja u savladavanju jakog priliva ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje i severne Afrike. Bez uređene redistribucije izbeglica će države na spoljnim granicama EU – Grčka i Italija – i dalje jednostavno propuštati izbeglice dalje. Nijedna država s Balkanske rute neće ih zadržati i primiti. Ići će dalje, do Nemačke. Tako neće doći do „značajnog“ smanjenja broja izbeglica, koje je kancelarka Merkel obećala pobunjenoj sestrinskoj partiji iz Bavarske. Merkelova više ne može da se nada evropskoj solidarnosti.

Slovački premijer Robert Fico neće ni za jotu odstupiti od svojih stavova najmanje do marta kada su izbori na kojima želi da osvoji novi mandat. Igra slučaja je htela da od jula, ako dobije izbore, Fico po principu rotacije preuzima predsedavanje Savetom šefova država i vlada EU. Trebalo bi da s tog mesta zapravo traži kompromise u izbegličkoj politici i zaštiti spoljnih i nacionalnih granica. Od toga neće biti ništa. Slovačka upravo pred Evropskim sudom praktično tuži većinu članica EU zbog izbegličke politike. U međuvremenu sve više evropskih kolega smatra da je politika nemačke kancelarke pogrešna. Verovatno je ona ta koja će morati da popusti ili – ode.

Zabrinjavajući događaji iz Kelna su ionako teško stanje u EU učinili skoro bezizglednim. Oni bi mogli da budu početak kraja Angele Merkel, nekada tako moćne u celoj Evropi.