Kartica se širi, ali „keš“ se ne predaje
10. avgust 2017.Globalno bezgotovinsko plaćanje ponovo je snažno poraslo i u najnovijem izveštaju World Payments Report koje obuhvata 2014. i 2015. godinu na taj način u svetu je obavljeno više od 433 milijarde transakcija. To je porast od 11,2 odsto u odnosu na prethodne dve godine. Daleko najveći rast zabeležen je u zemljama Azije. Dovoljno je reći da je na trećem mestu – nakon već tradicionalnih SAD i EU – Kina sada potisnula Brazil po broju bezgotovinskih transakcija.
Istraživanje koje redovno sprovode BNP Paribas i savetnička firma Capgemini pokazuje da se bezgotovinsko plaćanje brzo širi i po zemljama CEMEA (Centralna Evropa, Bliski istok i Afrika). Nešto je manje (19,5%) takvog načina plaćanja kreditnim karticama jer su bankama očigledno najdraže kartice kojima se odmah opterećuje račun – takvih transakcija je 46,7 odsto od svih onih gde se ne koristi gotovina.
Ček nestaje, gotovina ostaje u džepu
To obuhvata sve oblike korišćenja – i fizičku i kupovinu preko interneta – pa analitičari smatraju da će takvih transakcija u budućnosti biti i daleko više. Jedini oblik bezgotovinskog plaćanja koji se sistematski smanjuje jesu čekovi: u načelu taj oblik još uvek priznaje većina banaka, ali čak i u zemljama gde je ček tradicionalni oblik plaćanja (na primer plata) poput SAD, broj takvih transakcija smanjio se sa 17 na 9 odsto za samo četiri godine. Zemlje poput Velike Britanije ili Australije planiraju da se „reše“ čekova u nekoj doglednoj budućnosti i da potpuno pređu na druge oblike bezgotovinskog plaćanja.
Ipak, i ovo istraživanje pokazalo je da je ljudima još uvek daleko najdraži „keš na ruke“, dakle gotovina. Čak i u razvijenim zemljama moraju da koriguju svoje vizije o potpuno elektronskom načinu novčanih transakcija, jer se gotovina čvrsto drži kod kupovine hrane, i snabdevanja za lične potrebe. Tu je naravno i ljubav prema gotovini koja mnogo teže može da se kontroliše od države – kako od poreznika, tako i od tajnih službi. A tu je i rašireno mišljenje da „čovek zna na čemu je“ ako u rukama (ili u „slamarici“) drži svežnjeve svog novca.
Doduše, ukupna količina gotovine u većini zemalja se smanjuje, ali indeks gotovine u opticaju (cash in circulation CIC) ostaje stabilan ili je čak proteklih godina lagano rastao. U nekim zemljama u kojima je taj indeks izuzetno visok – na primer u Japanu, Kini ili Rusiji – to bi „mogla da bude prepreka u transformaciji u digitalnu ili bezgotovinsku ekonomiju“, navodi se u izveštaju.
Nesrećni IBAN i zagonetna tumačenja SEPA
Neke brojke se jedino mogu protumačiti nacionalnim specifičnostima i navikama: na primer Nemačka i Švajcarska imaju podjednak broj bezgotovinskih transakcija po glavi stanovnika, ali u Švajcarskoj istovremeno ima i mnogo više gotovine u opticaju. Isto tako, moglo bi se zapitati kako na primer Poljacima uopšte uspeva da godišnje po glavi stanovnika obave samo nešto više od stotinak bezgotovinskih transakcija, dok je u Danskoj ili SAD to više od 400.
U izveštaju se i sumira napredak u standardizaciji elektronskog načina plaćanja. Famoznu smernicu Evropske unije (Payment Services Directive) iz 2007, korisnici banaka najbolje pamte po uvođenju onih – za „ljudsku“, a ne digitalnu transakciju – neopisivo nespretnih i besmisleno dugačkih IBAN brojeva i BIC-oznaka banaka. U izveštaju se najavljuje još bolja standardizacija korigovanom smernicom, takozvanom PSD2 koja bi već sledeće 2018. godine trebalo da stupi na snagu u čitavoj Evropskoj uniji.
Nova smernica PSD2 zamišljena je da dodatno zaštiti potrošača od sve češćih i drskijih „provala“ u sistem elektronskog plaćanja, a ona se u izveštaju pre svega hvali kao „važan korak napred u stvaranju potpuno interoperabilnog digitalnog tržišta“ u Evropi. Ipak, priznaje se i to da bi, bar u početku, zbog „nejasnoća u sprovođenju bezbednosnih standarda i odgovarajućih komunikacionih kanala“, moglo da bude poteškoća.