Konzervativci u blagoj prednosti

Kampanja je bila suspendovana u ponedeljak (5.6), neposredno nakon terorističkog napada na londonskom mostu. Ali ta prividna suspenzija kampanje nije zaustavila Laburiste i Konzervativce da se „bockaju“ predizbornim komentarima. Laburisti su kritikovali Terezu Mej i njeno rekordno rezanje sredstava za policiju, dok su iz Konzervativne partije izjavljivali da Laburisti neće biti jaki u borbi protiv terorizma.

„Neizbežno je to što su učestale diskusije o bezbednosti – sve dok se Laburisti fokusiraju na smanjivanje sredstava za policiju, a Konzervativci postavljaju pitanje da li su Laburisti dovoljno jaki u borbi protiv terorizma“, ocenjuje Tom Folet, projekt-menadžer iz trusta mozgova ResPublica. „U svakom slučaju, i drugi domaći problemi igrali su značajnu ulogu na ovim izborima, a glasači znaju da se život nastavlja i nakon terorističkih napada.“

Politika dve partije

Predizborna kampanja 2017. dovela je do povratka na dvostranačku politiku, dok se podrška manjim strankama urušila. Pritom su Laburisti i Konzervativci ponudili potpuno različite programe. „Po prvi put u mom životu, čini se da mi se nudi realan izbor“, kaže Aleks Dženkins, stanovnik Londona.

Kada je Mejeva pozvala na izbore, činilo se da je teren Konzervativaca bio – skoro pa siguran. Prema istraživanjima javnog mnjenja, Laburisti su bili iza Konzervativac u proseku za 52 bodova. Sada je ta razlika bliža broju 3.

„Čini se da je sužavanje jaza podstaknuto pristalicama koje se okupljaju oko Džeremija Korbina, a među njima je veliki broj mladih ljudi“, kaže Folet. „Korbin se suočava s dva problema: izlaznost mladih na izbore tradicionalno je niska, a u urbanim sredinama, tamo gde su koncentrisani glasovi mladih i studenata, stanovništvo ionako podržava Laburiste. Prema izbornom sistemu Velike Britanije, ti dodatni glasovi neće napraviti promenu.“

Proteklih godina istraživanja javnog mnjenja u predizbornom periodu bila su izuzetno nepouzdana. Zato je teško predvideti šta će se dogoditi u četvrtak. „Veličina pada udela glasova za Laburiste verovatno je uvek bila precenjena, s obzirom na to da mnogi od njihovih predstavnika u parlamentu ostaju popularni na lokalnom nivou. Takođe, neki ljudi još uvek imaju ogromne emocionalne barijere da bi glasali za Konzervativce – bez obzira na to koliko im se lider Laburista ne sviđa“, ukazuje Sofi Gaston, šefica međunarodnih projekata u Demosu.

Bregzit-bluz

Izbori su bili raspisani nakon pravog političkog zemljotresa – britanskog izlaska iz Evropske unije. „Trebalo je da ovo budu izbori u vezi ’bregzita’, ali se u stvari u velikoj meri odlučuje oko liderstva“, smatra Gastonova. „Pod lupom jesu bili neki od unutrašnjih problema, recimo socijalna politika, ali velika diskusija vodila se u stvari oko toga koliko su taktički dobro ili loše Mejeva odnosno Korbin postupali sa tim problemima, a manje se debatovalo o samoj toj politici.“

Većina istraživača javnog mnjenja Konzervativcima još uvek daje jasnu prednost, ali to i ne mora tako da bude. „Ovo su izbori koje većina ljudi nije želela. Imali smo opšte izbore 2015, a prošle godine i referendum. Iscrpljeni smo i pitam se da li će možda svi političari da budu kažnjeni“, kaže Zoe Evans iz Brajtona.

Tereza Mej ušla je u izbore izričito navodeći da je Konzervativcima potreban veći broj mandata kako bi ojačani ušli u pregovore oko „bregzita“. Ako toga ne bude, mogla bi da bude ugrožena parlamentarna većina. „Premijerka je išla protiv sopstvenog instinkta kada je raspisivala ove izbore, i njen mandat u stranci može zbog toga da bude ugrožen“, ocenjuje Gastonova.

Šta god da se desi u četvrtak, već sada se može reći da predizborna kampanja za Mejevu nije prošla dobro: njena reputacija je načeta serijom gafova, ali i zaokreta koje je izvodila. „Kampanja je potkopala njenu reputaciju osobe koja može da sigurnom rukom vodi zemlju“, smatra Folet. „Premijeri većinom profitiraju na početku svog mandata, i to se vidi i po njihovim rejtinzima. Ali „medeni mesec“ Tereze Mej skraćen je zbog izbora.“